Лајка је недељу провела играјући се са децом, а у понедељак ујутро је била у свемиру: 65 година од смрти нахрабријег пса на свету
Пас мешанац Лајка је била прво живо створење које је са земље послато у свемир 1957. године, а у Звезданом граду у Москви и овог 4. новембра обележено је 65 година од њене храбре смрти.
Њен лик исклесан је и у Споменику освајачима свемира као првом освајачу орбите, а постхумно је понела и највиша совјетска одликовања, иста она која је касније добио и први човек у свемиру Јуриј Гагарин. Њена биста краси и Музеј космонаутике у Москви.
Совјетски научници имали су пре Лајке између 15 и 30 неуспешних експеримената (прави број никада није објављен) са расним псима који нису издржали кратке орбиталне летове или ригорозна тестирања – од 20 дана боравка у узаним кавезима (како би се навикли на мали простор) до стављања у центрифугу која је симулирала лансирање ракете, а потом и у просторије са звучницима који су правили буку сличну ракетним моторима.
Мешанци и луталице храбрији од расних паса
Многи расни пси одбачени су због тога јер нису хтгели да једу специјални желе високе нутритивне вредности који је требало да им буде храна у свемиру, а већини срце није издржало неке од тестова (као најчешћи узрок смрти тестираних паса навођен је инфаркт). После низа неуспешних експеримената, руски научник Олег Газенко саопштава тиму да би пас луталица из његовог кварта лакше издржао тестирања него вучјаци, лабрадори и хаскији који су највише коришћени у експериментима. Убрзо пада одлука да се даља тестирања врше на мешанцима.
За лет „Спутњик 2“ конкурисале су Албина, Мушка и Лајка. Иако су Албина и Мушка словиле са фаворите, оне ипак нису прошле ригорозна тестирања пошто им је пулс услед стреса постајао толико висок да је закључено да вероватно не би издржале напоре који доноси ласнирање.
Мушка је већ имала искуства у тестирањама и веома је мирно прихватала све захтеве научника, пошто је раније већ преживела и електрошокове као животиња задужена за испробавање система за одржавање живота. Албина је као војни пас раније већ летела на великим висинама и мислило се да једино треба да савлада страх од малог простора, у чему ипак није била успешна.
Лајка постала „она права“ после првих тестова
Лајка је била московска луталица која је одведена у азил само неколико дана пре него што је Газенко изабрао. Тренинзи за одлазак у свемир практично су јој били продужење живота пошто би у супротном кроз неколико дана била успавана. Газенко је у мемоарима навео да испрва није веровао да луталица, односно пас који није био ни полицијски ни војни, може да издржи тестирања. Међутим, како је написао, већ после првих тестова је знао да је Лајка „она права“.
Научници су били импресионирани колико је Лајка добро поднела све ригорозне тестове. Њен прави педигре нису могли ни ветеринари тачно да утврде, али су били сложни да без дилеме има гене теријера и да је у тренутку доласка у космодром Бајконур стара око три године. На себи је имала многобројне ожиљке које јој је донео живот на московским улицама, али и „поглед достојан дивљења“, како ју је касније описао научник Владимир Јаздовски
Испрва су је због изгледа запослени у Бајконуру назвали Кудријавка (кудрава), па потом Жучка (бубица – зато што је била мирна као бубица), а затим и Лимончик (лимунчић). Легенда каже да је име Лајка добила јер је лајала на председника СССР-а Никиту Хрушчова приликом посете Свемирском центру, а званична верзија каже да је лајала на све друге научнике осим на Газенка и Јаздовског, који су и највише времена проводили с њом. Јаздовски је у својој аутобиографији навео да је у недељу, дан пре лансирања, одвео својој кући да се игра са његовом децом. „Желео сам да урадим нешто лепо за њу. Знао сам да јој је остало мало времена да живи“, написао је Јаздовски.
У последњој шетњи знала да иде на пут без повратка
Повратак Лајке на земљу никада није ни био планиран. Првобитни план био је да се кроз храну изврши еутаназија уколико преживи дуже од седам дана у свемиру. Јаздовски описује да је Лајка ујутро пред лансирање била мирна, иако вероватно свесна да је чека необичан пут. Припрема Лајке за пут почело је у недељу увече. Ноћ је провела у њој увелико познатој капсули сателита како би инструменти и кабина додатно упили њене мирисе, у циљу смањивања страха у бучним тренуцима полетања. На последњи оброк и у последњу шетњу пред лансирање одвео ју је Јаздовски. „Поглед јој је говорио да зна да иде на пут без повратка. Али ни једног тренутка се није опирала нити молила да прекинемо“, навео је касније.
Пред полетање крзно јој је обрисано алкохолом и пажљиво ишчеткано, а на места где је требало да поставити сензоре нанет је јод. Јаздовски наводи да се ни једног тренутка није опирала, али да тада „први пут није залајала на техничаре са рукавицама“.
„Посматрала нас је и радознало и тужно. Видело се да је узнемирена, али као да се трудила да то задржи за себе. Мислим да ће вам сви присутни тога дана рећи да је Лајка цео процес припреме за лансирање показивала достојанство и храброст какво се ретко може видети“, тврдио је Јаздовски.
Преживела полетање и узела храну у свемиру
Лајкиња брзина дисања повећала се четири пута у тренутку полетања. Сензори су показивали 103 откуцаја срца у минути у тренутку коначног уласка у капсулу, а током полетања и убрзања попели су се на 240. После три сата проведених у свемиру, сензори су забележили да су се Лајки откуцаји срца спустили на 102 у минуту, што је указивало да је успела да савлада огроман стрес под којим је била, иако је и то врло висок број откуцаја.
Иако је била потресена, Лајка је после три сата у свемиру ипак узела храну, а потом и обавила нужду, чиме је доказала да сисари могу преживети у орбити у бестежинском стању.
Руска свемирска агенција је једино саопштила да је Лајка умрла у орбити, али да је експеримент доказао да би и човек могао да се успешно ласнира у свемир. О њеној смрти колале су разне приче – да је умрла од глади, да је остала без воде после четири дана, да је ипак доживела инфаркт услед стреса…
Умрла је изненада, као херој СССР-а
Комплетну истину саопштио је тек 2002. године доктор Димитри Малишенков, један од научника из тима Спутњик 2, који је навео да је Лајка умрла након седам сати од полетања, а да је узрок смрти превисока температура у кабини.
„Након што је стигао у орбиту, Спутњик 2 је доживео проблем јер се Блок А није одвојио како је планирано. Лошим одвајањем оштећени су термолизатори, па је температура у кабини брзо прешла 40 степени Целзијуса. Телеметрија је показивала да је Лајка је упркос свему томе успела да смири свој пулс и једе, иако никада приликом тестирања није искусила температуру вишу од 30 степени, а тада је у кабини сигурно имала преко 50 степени.
Испоставило се да систем за контролу температуре није био поуздан као што се мислило. Умрла је изненада, срце јој само стало у једном тренутку. Помислили смо прво да телеметрија не ради, али су и сви остали индикатори показивали да више није жива. Умрла је као херој Совјетског Савеза“.
Извор: Данас
