Извјесни Ранко Ђоновић током свог „аналитичког“ наступа на Градској ТВ устврдио је да има доказе за своје оптужбе како је народ Црне Горе, истина он каже „мој народ“, „заостао у развоју“. Доказ је, очито, изостајање гласачке послушности ДПС-у.

Но, ако се послужимо Ђоновићевим фразама и псеудоидеиолошким наративом, могли бисмо сасвим мало размишљати о политичкој реторици као менталном индигу.
Сам исказ „мој народ“ типичан је сигнал лажне, симулиране, емпатије, јер тим „посесивом“ у политичком жаргону скоро никада се не изражава било каква привжреност свом народу, већ управо латентно исказује став/осјећај власништва, посједовања народа. Да је то тако потврђује и оптуживање, вријеђање грађана чим искажу непослушност или било какво поступање које одудара од замисли или амбиције „власника“.
У клиничкој психологији постоји израз гаслајтовање[1], којим се објашњава специфична манипулативна техника за којом (најчешће) нарцис-злостављач посеже како би своју жртву оптужио и убиједио да губи разум. У (почетној) фази успостављања контроле над жртвом манипулатор спроводи гаслајтовање у циљу овладавања разумом жртве, како би га у каснијој фази, entraining-a[2], репрограмирао, извршио тзв. ментицид[3].
Међутим, како таква врста насиља не одводи увијек у фазу трауматске симбиозе[4], када се, дакле, деси да жртва посегне за неким видом отпора, по правилу, слиједи друга фаза (модус) гаслајтовања, тј. вријеђања и оптуживања жртве уз примјену перфидних увреда; народски речено злостављач тада ‒ неспреман и неспособан да преузима одговорност за сопствени неуспјех ‒ „иде ђоном“.
_____________________________________
[1] Гаслајтовање представља вид психоемоционалног злостављања у којем се негира доживљај или перцепција реалности друге особе. Циљ „гаслајтера“ јесте да врши тоталну контролу над разумом друге особе, тј. жртве. Сам појам потиче из представе, односно холивудског класика из 1944. Gas Light у којој мушкарац стално пригушује плинска свјетла у кући, а када га жена пита зашто то ради, он настоји да је убиједи да свјетло није пригушено. Kако вријеме пролази жена почиње да вјерује да губи разум.
[2] Entraining јесте синхронизација, усклађивање можданих таласа једне особе са можданим таласима друге особе како би се жртва довела до транса или псеудохипнотичких дисоцијативних стања: амнезије, деперсонализације, дереализације.
[3] Ментицид – убијање душе у човјеку, „испирање мозга“, манипулативна стратегија којом се врши терор над људима најчешће у свреху стицања политичке моћи. Посебан вид ментицида спроводи се кроз тзв. „сијање страха у валовима“. Примјера ради, први талас страха од пандемије, па први талас смирења, други талас страха од пандемије, па други талас смирења… У неколико наизмјеничних валова страха и смирења тежи се извршити контрола колективног ума. Циљ је уништење моралног система, јер што је страх већи то морал постаје све нижи.
[4] Слично стокхолмском синдрому – емоционалном везивању талаца за отмичаре. Међутим, трауматска симбиоза се може разумјети боље уз примјену једне друге аналогије. Нарокоман, односно зависник од неке тзв. тешке дроге и буквално живи за тренутак „дозирања“ наркотиком, као јединим интервалом када његова урушена психоемотивна личност и тијело краткотрајно доживљавају предах од неиздрживо болних менталних и физичких стања. У трауматској симбиози жртва и буквално живи за тренутке краткотрајног предаха од тортуре коју спроводи злостављач. Жртва, притом, нема потенцију да освијести да је њен живот могућ изван корелације за злостављачем. Стога се не везује емоционално за злостављача већ буквално за тренутке предаха од злостављања.
Милорад Дурутовић
