Има неких који пјевају о брдима, горама и водама, а побјегли су из те природе, „са села“ – главом без обзира, и то им се види на сваком „сељачком“ кораку.
Што је већа демократска и страначка понуда на овдашњој политичкој пијаци, нормалном човјеку је све теже разабрати листу која би одговарала његовим афинитетима. А опет, излазак на изборе је императив за свако разумно биће које жели да учествује у изградњи друштва у коме жели живјети.
Па сад, стари су лоши и већ виђени, а ови нови ме могу намагрчити – мисли овдашњи човјек. Међутим оно што је јасно и што би требало сваком бити очигледно јесу сљедеће чињенице:
– има неких који траже „аутокефалну цркву“, а презиру тамјан, причешће и вјеронауку.
– има неких који „бране државу“ а дали су све од себе да не функционише ни једна државна институција.
– има неких који се заклињу у црногорску историју, а презиру Његошев текст, гусле и тробојку са народне ношње.
– има неких који пјевају о брдима, горама и водама, а побјегли су из те природе, „са села“ – главом без обзира, и то им се види на сваком „сељачком“ кораку.
– има неких који своју политичку судбину везују за европске институције, али само дотле док неко од европских функционера не каже нешто што се коси са њиховом реториком. Тада, таквог Европљанина они прогањају.
– има неких који грађане чувају од непостојеће руске и српске окупације, а џепове и касе истих тих грађана су опустошили горе од скакаваца.
И тако, да не набрајам даље. Системом елиминације, као у оном квизу, можемо доћи до правог одговора – одстрањујући оне погрешне.
Милија Тодоровић
