Dok se URA davi u moru cigareta za koje ne zna ni da postoje ni šta rade svuda oko njihovih visoko pozicioniranih savetnika, a ostale partije stare većine se bave lokalnim izborima u Podgorici, Milo Đukanović je krenuo da se opet preporučuje Zapadu kao najverodostojniji partner.
On je podržao inicijativu Ukrajine da se po ubrzanom postupku pridruži NATO, a danas će prisustvovati prvom sastanku Evropske političke zajednice, koji okuplja lidere 44 evropske države Evrope u Pragu.
Pošto je vlada u tehničkom mandatu i ne bavi se trasiranjem strateške spoljne politike države, Milo Đukanović je kao nimalo tehnički predsednik uzeo na sebe da predstavlja sopstvenu spoljnu politiku kao opštu politiku Crne Gore. I niko ga u tome ne može sprečiti, a kako vidimo i ne pokušava da ga zaustavi.
Baviti se lokalnim problemima u vihoru (skoro) Trećeg svetskog rata pokazuje potpuno nerazumevanje istorijskog trenutka u kome se hteo ne hteo našao čitav evropski kontinent, pa sa njim i Crna Gora. Da, i Dritan Abazović je nedavno napravio hodočašće u Vašington, ali je Milo Đukanović uvek sprema da ide korak dalje od njega (pritom ima više potencijala od kombi stranke sa nešto malo više od 5% glasova).
Milo Đukanović pred našim očima uvodi Crnu Goru u novi političko-bezbednosni poredak u Evropi i uzima sve lovorike za sebe, dok su njegovi sitni konkurenti zabili glavu u pesak i očekuju da će im vlast prosto pasti u krilo. Tako je sve i proračunao Đukanović, on je državnik, a drugi su sitni šverceri cigareta i političari sa lokala, ne mogu da vode Crne Goru u budućnost, previše su sitnog kalibra.
Ovoj strategiji (prilično uspešnoj) treba kontrirati sopstvenom državničkom strategijom, jer Crna Gora nije lokalna opština već nezavisna država, subjekat međunarodnih odnosa. Strančarenje i sitno politikanstvo proizvode i sitne izborne rezultate, jer Crna Gora više nije deo neke veće državne zajednice ili federacije, a vreme je da sve partije koje žele njome da upravljaju to i shvate.
Aleksandar Đokić
