Док се УРА дави у мору цигарета за које не зна ни да постоје ни шта раде свуда око њихових високо позиционираних саветника, а остале партије старе већине се баве локалним изборима у Подгорици, Мило Ђукановић је кренуо да се опет препоручује Западу као најверодостојнији партнер.
Он је подржао иницијативу Украјине да се по убрзаном поступку придружи НАТО, а данас ће присуствовати првом састанку Европске политичке заједнице, који окупља лидере 44 европске државе Европе у Прагу.
Пошто је влада у техничком мандату и не бави се трасирањем стратешке спољне политике државе, Мило Ђукановић је као нимало технички председник узео на себе да представља сопствену спољну политику као општу политику Црне Горе. И нико га у томе не може спречити, а како видимо и не покушава да га заустави.
Бавити се локалним проблемима у вихору (скоро) Трећег светског рата показује потпуно неразумевање историјског тренутка у коме се хтео не хтео нашао читав европски континент, па са њим и Црна Гора. Да, и Дритан Абазовић је недавно направио ходочашће у Вашингтон, али је Мило Ђукановић увек спрема да иде корак даље од њега (притом има више потенцијала од комби странке са нешто мало више од 5% гласова).
Мило Ђукановић пред нашим очима уводи Црну Гору у нови политичко-безбедносни поредак у Европи и узима све ловорике за себе, док су његови ситни конкуренти забили главу у песак и очекују да ће им власт просто пасти у крило. Тако је све и прорачунао Ђукановић, он је државник, а други су ситни шверцери цигарета и политичари са локала, не могу да воде Црне Гору у будућност, превише су ситног калибра.
Овој стратегији (прилично успешној) треба контрирати сопственом државничком стратегијом, јер Црна Гора није локална општина већ независна држава, субјекат међународних односа. Странчарење и ситно политиканство производе и ситне изборне резултате, јер Црна Гора више није део неке веће државне заједнице или федерације, а време је да све партије које желе њоме да управљају то и схвате.
Александар Ђокић
