Сликовно писмо с фигурама људи, животиња и предмета, било је у употреби од око 3000. године прије нове ере, до 400. године нове ере. Убрзо након тога, више нико није могао да их чита.
Био је то кључ који је отворио врата старог Египта, прије 200 година Камен из Розете помогао је да се ријеши загонетка хијероглифа. Случајност је одиграла главну улогу у том археолошком кримићу.
Француски војници су били ти који су 19. јула 1799. године из рушевина у Розети, лучком граду на делти Нила, извукли неупадљиву камену плочу. На њеној површини уклесана су три текста. Ниједан од војника који је учествовао у Наполеоновом египатском походу (1798-1801) и тог се тренутка спремао за борбу против снага Османског царства, није ни слутио какво благо су држали у рукама. Али вијест се убрзо проширила.
Плоча од магматске стијене, налик граниту, висока 112 и широка 75,7 центиметара, како се касније испоставило, дио је много веће античке плоче-стеле. Али, шта значе ти натписи, слова и симболи? Плоча је оштећена: у горњем дијелу, с нечитким хијероглифима, недостаје двије трећине текста. Поред тога, и на ивицама су велика оштећења. Најбоље је очуван средишњи дио текста, који је исписан староегипатским демотским писмом. У доњем дијелу, на старогрчком, такође недостаје један велики дио текста.
Тајанствено откриће
Али, шта значе та три текста? Да ли су то идентичне поруке на различитим језицима с различитим писмима? Поручник Пјер Франсоа-Бушар, командант Наполеоновог експедиционог корпуса био је потпуно фасциниран. Загонетка му није дала мира. О проналаску је одмах информисао француске археологе који су са њим путовали. Али, ни они нијесу имали објашњење и хтјели су да се плоча односе у Француску на даље истраживање.
Тај план је, међутим, пропао 1801. године, због побједе енглеских трупа над француским. Поражени су побједницима морали да уступе све своје древне египатске артефакте. И тако је Камен из Розете завршио као ратни плијен у Лондону и све до данас изложен је у Британском музеју.
Заинтересовани тајанственим открићем, истраживачи из читаве Европе покушавали су да дешифрују хијероглифе. Француз Силвестре де Саси најприје је поредио текст писан демотским писмим с текстом на старогрчком. Године 1802. Швеђанин Јохан Давид Акерблад успио је да прочита имена исписана демотским писмом, надовезавши се тиме на Сасијев рад. Истовремено, британски научник Томас Јанг покушавао је да ријеши загонетку списа математички путем, али није разумио сложену граматику староегипатског писма.
Филолог Шамполион: „Имам га!“
Пробој је направио тек француски лингвиста Жан-Франсоа Шамполион: за разлику од Јанга он је течно говорио коптски и знао је много о Египту и његовој култури. Открио је да знаци демотског писма означавају слогове, док птоломејски хијероглифи означавају звукове коптског језика.
„Шамполиону је то омогућило да докаже да иза хијероглифа стоји коптски језик“, каже за Деутсцхе Њелле египтолог Кристијан Лебен из Хановера.
„Тако је дешифровао хијероглифе.“
Сав одушевљен, Шамполион је наводно утрчао у канцеларију свог брата и гласно узвикнуо „Имам га!“ И након тога се онесвијестио.
Египатски хијероглифи, сликовно писмо с фигурама људи, животиња и предмета, било је у употреби од око 3000. године прије нове ере, до 400. године нове ере. Убрзо након тога, више нико није могао да их чита. Али, одакле потиче Камен из Розете? И шта на њему пише?
Хијероглифи одражавају звукове коптског језика
Научници полазе од тога да је стела завршена око 196. године прије Христа, за вријеме Птоломејске ере (око 323. до 30. године прије Христа). Владавина Птоломејске династије била је угрожена борбама за власт након смрти Птоломеја IV. Када је 204. године прије Христа избила побуна, била је потребна лојалност фараону. Синод египатских свештеника 196. године прије Христа је саставио такозвани „Декрет из Мемфиса“.
Писан је тако да су могле да га читају три групе људи: свештеници, као ријечи божје у хијероглифима, чиновници на египатском језику с демотским писмом и грчки владари над Египтом на старогрчком. Идентичне стеле требало је да буду постављене у свим египатским храмовима.
Помоћу Камена из Розете, Жан-Франсоа Шамполион створио је абецеду фонетских хијероглифа. Други научници су тиме у потпуности могли да преведу текст.
„Захваљујући Камену из Розете, Шамполион је успио да дешифрује хијероглифе. Египћани су тако поново добили свој глас“, каже Лебен који води египатско одељење у музеју Кестнер у Хановеру.
„Истовремено, то је био тренутак рађања египтологије“.
Спор око власника
До дана данашњег Камен из Розете важи за једно од најважнијих археолошких открића. Његов значај је огроман – не само за науку. Али, коме припада артефакт који је у Енглеску стигао током колонијалног периода?
„Камен припада човјечанству, гдје год се оно налазило“, каже њемачки египтолог Кристијан Лебен.
„Египатски предмети у музејима широм свијета најбољи су амбасадори Египта ван земље“.
Користи од њих има и туризам, који доноси новац у земљу фараона.
Лебен тренутно припрема велику изложбу о Камену из Розете у музеју Ремер и Пелицеус у Хилдесхајму.
Изложба „Дешифровано“ почиње 9. септембра 2023. године. Велика достигнућа научника слави и изложба која ће 13. октобра 2022. године бити отворена у Британском музеју у Лондону – тачно 200 година након што су хијероглифи дешифровани.
Извор: Вијести
