Memorisanje ličnih podataka u Nemačkoj krši evropske pravne norme – to je presuda Evropskog suda pravde. I to je dobro, smatra novinar DV Marsel Firstenau.
Digitalni masovni nadzor bez povoda i obrazloženja – uz masovno zadržavanje i memorisanje informacija nije zakonita praksa, odlučio je Evropski sud pravde. Bravo! To znači da je nadgledanje ukupne elektronske komunikacije, koje je planirano i do sada samo odgađano, od sada – ilegalno.
Svi koji se tome raduju znaju i to da ostaje opasnost tajnog praćenja telefonskih razgovora i elektronske komunikacije. Opasnost je samo smanjena. I dalje se preporučuje oprez, jer bezbednosne službe iz zemlje i inostranstva nikada neće sedeti skrštenih ruku.
To niko ne očekuje od policije i tajnih službi, ali one se moraju pridržavati zakona. Očekuje se da preduhitre terorističke napade, da spreče trgovinu drogom i seksualno nasilje. Sve je to moguće i bez nasumičnog, masovnog memorisanja privatnih podataka. U mudroj i odmerenoj presudi Evropskog suda piše i kako se to postiže.
Prema presudi države članice Evropske unije mogli bi stvoriti pravne norme koje „predviđaju ciljano memorisanje podataka i/ili trenutno obezbeđivanje podataka kao i opšte memorisanje IP-adresa bez razlike.“ IP je skraćenica za internet-protokol i pojednostavljeno rečeno predstavlja adresu računara.
Pod generalnom sumnjom? Ne, hvala!
Na osnovu takvih elektronskih adresa, policija i tajne službe pokušavaju da identifikuju sumnjiva lica ili da spreče zločine. U presudi je navedeno kako se to radi na legalan način – to mora da se odvija „uz striktno poštovanje principa proporcionalnosti“. Stanovništvo ne sme više biti izloženo generalnoj sumnji. Mora da postoji početna sumnja protiv konkretne osobe. Tek kada sudija da zeleno svetlo, onda se svi podaci u vezi sa osumnjičenim mogu memorisati.
Sada će nemačka vlada morati da izradi nacrt zakona, da bi ispunila sve navedene odredbe iz presude Evropskog suda. To na prvi pogled neće biti lako, jer socijaldemokrate na jednoj i liberali i Zeleni na drugoj strani imaju različita shvatanja te materije.
Socijaldemokrate odavno nisu garanti ljudskih prava
Socijaldemokratska partija Nemačke je u koaliciji s demohrišćanima Angele Merkel olako sledila neumerene zahteve konzervativaca u oblasti bezbednosti. Posle islamističkih terorističkih napada na Njujork 11. septembra 2001. i „globalnog rata protiv terorizma“ koje su potom proglasile Sjedinjene Američke Države, ljudska i građanska prava su drastično ograničena i u Nemačkoj.
Najniža tačka do koje se stiglo bila je reforma zakonske regulative za Saveznu obaveštajnu službu (BND), koja je legalizovala nadžiranje i praćenje komunikacije na internetu širom sveta. Do tada je to bila ilegalna praksa koju je BND sprovodio u saradnji s američkom Nacionalnom bezbednosnom agencijom (NSA), a to smo saznali samo zato jer je to samopožrtvovano otkrio američki uzbunjivač Edvard Snouden. To što on ni u Nemačkoj, ni u drugim demokratskim zemljama nije dobio politički azil i time zaštitu od pravosudnog progona u SAD, jeste dokaz bede zapadnog sveta. On je stoga morao da pobegne u Rusiju, u zemlju ratnog huškača Vladimira Putina.
Snoudena će obradovati presuda
Na sreću, kao sada na Evropski sud, čovek se mogao osloniti i na nemački Savezni ustavni sud koji je oborio i nemogući zakon o BND-u. Ni nova Vlada koju sačinjava takozvana semaforska koalicija neće moći samo da prepakuje stari pravni sadržaj u novu formu, jer to neće imati šansu da prođe.
To bi trebalo da garantuju Zeleni i liberali. I jedna i druga partija odvajkada zastupaju liberalniju politiku u oblasti bezbednosti. Dok su bili u opoziciji nisu mogli sprečiti zakon o BND-u – ali sada su zajedno sa socijaldemokratama na vlasti.
Još u koalicionom ugovoru, trojka na vlasti obavezala se da će pronaći pravno čisto rešenje i da će nadziranje, čuvanje i memorisanje ličnih podataka građana regulisati tako, „da će podaci moći da budu sakupljani i čuvani u skladu sa zakonom, povodom i uz sudski nalog“. To je jasno rečeno, a u svetlu najnovije presude Evropskog suda, sada će morati brzo da se pređe s reči na dela.
Izvor: Dojče Vele
