Балтичке државе нуде многе поучне историјске лекције. Једна од њих свакако је и лекција регионалног повезивања којим се премошћују појединачне разлике зарад општег добра. Овакво повезивање балтичким земљама донело је значајан напредак при успостављању и јачању демократије, мира, регионалне стабилности, што је све заједно утицало на квалитет живота грађана. Један од инструмената овог повезивања била је и организација названа Балтичка скупштина.
Шта све можемо да научимо из ове историјске лекције и колико су оне релевантне за данашње регионалне интегративне процесе у нашем региону Западног Балкана?
Kорени сарадње и први пројекти
Балтичка скупштина је међународна организација коју чине Естонија, Летонија и Литванија. Реализација ове идеје је почела крајем осамдесетих година, док су Естонија, Летонија и Литванија биле у СССР-у. Народни покрети из Естоније и Летоније и реформаторски покрет из Литваније су заједно почели да сарађују са идејом уједињења региона и независности од Совјетског савеза. Паралелно са тим, постављени су и дугорочни циљеви: јачање независности и суверенитета балтичких земаља, демилитаризација, стварање балтичког тржишта, јединство у спољној политици и трговини, као и формирање јединственог балтичког информационог система.
Након што су све три државе стекле независност 1991. године, већ у следеће три године све су постале чланице Светске банке, ММФ-а, Европске банке за обнову и развој, Савета Европе и других међународних институција. Током тог периода, успешно се одвијала сарадња у области економског, политичког, културног и развоја слободне трговине. Међусобно усклађивање по овим питањима и реформе дотадашњих система као заоставштине СССР-а трасирале су пут ка Европској унији, у коју ће све три државе бити примљене 2004. године.
Важан корак на том путу је била сарадња са Нордијским саветом у областима безбедносних политика, културе, образовања, тржишта, пољопривреде, енергетике и инфраструктуре. Меморандум о сарадњи Балтичке скупштине и Парламента Бенелукса с краја 1994. године значио је постепен повратак у „породицу европских народа“. До краја 1995. године потписани су и уговор о слободном тржишту, уговор о сарадњи између парламената, а издејствовано је и повлачење остатка совјетских трупа.
У годинама које су уследиле, реализовани су пројекти усклађивања граничних процедура, направљена је царинска унија, предузете су мере спречавања трговине дрогом и робљем, али су и изграђени Виа Хансеатица (коридор који спаја Либек у Немачкој и Санкт Петербург), Балтичке железнице и Виа Балтица (пут Е-67 од Прага до Хелсинкија).
Заблуда је да се овај процес одвијао без несугласица. Током 1993. године водио се спор између Летоније и Естоније у вези са рибарским подручјима, који је решен медијацијом од стране Шведске. Нису била решена питања морске границе између Литваније и Летоније, као ни питања у вези са ваздушним простором између ове две државе. Међутим, највећи сукоб је био између Естоније и Летоније у вези са два гранична места – Валком и Валгом. Ово питање је било расправљано пред парламентом Балтичке скупштине, који је притискао владе страна у спору да билатерално реше проблем.
Најважнији споразуми
Споразум о слободној трговини – међу овим трима државама потписан је 13. септембра 1993. године. Овим споразумом, који се ослања на Протокол о режиму слободне трговине, који је потписан 26. марта 1992. године у Талину, договорено је уздржавање од нових царина, укинута су ограничења увоза и извоза, регулисано је питање монополског статуса, уведене су и анти-дампинг мере. Kроз овај споразум је, такође, договорено и да роба увезена из других држава потписница неће имати инфериоран третман у односу на домаћу робу. Овај споразум је обрадио и питање интелектуалне својине, користећи исти принцип једнакости. Међутим, државе потписнице могу предузети мере противне одредбама овог споразума, уколико је то у циљу заштите безбедности и националне сигурности, али искључиво у најмањој потребној мери за остваривање ових циљева. Битна одредба овог споразума предвиђа несметану могућност формирања других царинских унија и зона слободне трговине, уколико не угрожавају овај споразум.
Овим споразумом је предвиђено и формирање Удруженог комитета, који би био задужен за примену самог Споразума о слободној трговини. Чине га представници све три државе потписнице, а одлуке се доносе заједничким консензусом. Kомитет заседа једном годишње, а ванредно по потреби. Постоји могућност формирања радних група.
Споразум о балтичком парламенту и сарадњи између влада Естоније, Летоније и Литваније је потписан са циљем успостављања сарадње у областима међународних и безбедносних политика, одбране, законодавства, друштвених и економских питања, енергије, комуникације, животне средине, културе и других области од билатералног или мултилатералног значаја. О спровођењу овог споразума који се односи на парламенте држава потписница стара се сама Балтичка скупштина.
Балтички савет министара је задужен за спровођење дела споразума који се односи на сарадњу између влада. Сваке године Балтичка скупштина и Балтички савет министара договарају приоритетна поља деловања. Размена информација између Балтичке скупштине и Балтичког савета министара се врши посредством њихових респективних синдиката. Овим споразумом је предвиђена и сарадња Балтичког савета министара и Балтичке скупштине са Нордијским саветом и Саветом земаља Балтичког мора, као и другим државним органима, а са циљем европских интеграција.
Тела и функционисање Балтичке скупштине
Парламент Балтичке скупштине чине парламентарци из све три државе. Њихов број је од 12 до 16, зависно од државе, а у складу са принципом пропорционалног представљања. Делегација сваке државе има председавајућег члана и његовог заменика. Чланови парламента имају право да предлажу теме за расправу, које бивају размотрене од чланова комитета и стручњака. Парламент Балтичке скупштине се може обратити парламентима и владама других држава и међународним организацијама. Ово тело даје препоруке, доноси одлуке, улаже жалбе, издаје саопштења и меморандуме. Парламент заседа редовно – једном годишње, или ванредно – по потреби. Рад парламента организује председништво, тело које чини 6 чланова – председавајући чланови и њихови заменици из све три делегације.
Kомитети Балтичке скупштине разматрају питања која спадају у сферу интересовања држава чланица. Одатле се заједнички шаљу препоруке владама. Чланови скупштине могу формирати и интересне групе, које морају бити састављене од најмање једног представника сваке делегације. Интересне групе се баве питањима блиским основним начелима, која даље износе пред председништво. Ово тело мора да поступа у складу са регулативама и активностима усвојеним на седницама парламента. Секретаријат усклађује рад Балтичке скупштине и њених тела. Чине га генерални секретар, запослени и секретари сваке националне делегације. Тренутно су активни комитети за буџет и ревизију, комуникације и ИТ, економска и социјална питања, образовање, науку и културу, заштиту животне средине и енергију, право, безбедносне и иностране послове.
Од 1993. године, Балтичка скупштина једном годишње додељује награде за достигнућа у области књижевности, уметности и науке. Медаља Балтичке скупштине се додељује појединцима заслужним за сарадњу и јединство балтичких земаља, као и за изванредне заслуге и допринос спровођењу заједничких пројеката. Балтичка награда за иновацију коју додељује Балтичка скупштина се даје најиновативнијој компанији из Литваније, Летоније или Естоније; а иновација мора да буде од заједничког значаја за балтичке земље у области савремених технологија.
Поуке за земље Западног Балкана
Напредак које су врло брзо оствариле балтичке земље један је од показатеља како сарадња међу државама у области привреде поставља темеље просперитетнијој будућности. Балтичка скупштина може послужити као одличан узор државама нашег региона како се успоставља квалитетна регионална сарадња, тако да чак ни нерешена територијална питања не спречавају постизање виших циљева, штавише, управо такви циљеви помажу у решавању спорова.
„Слобода замењује прастару мржњу међу народима заједништвом и миром. Слобода је победница!“ – Џон Kенеди, у говору на Берлинском зиду 1963. године
Иако до сада регионална економска иницијатива Отворени Балкан нема тела које има Балтичка скупштина, приметна је сличност у декларисаним вредностима. Споразуми потписани међу чланицама Отвореног Балкана и области које ти споразуми покривају тичу се слобода на тржишту рада, сарадњи о заштити од катастрофа и споразум кретању робе, док би требало да потпуна слобода кретања грађана и робе ступи на снагу за нешто више од три месеца, што свакако јесу почетни кораци ка успостављању сарадње која може да се ослони на до сада успешан пример Балтичке Скупштине.
Балтичка скупштина је само један од примера успешне регионалне сарадње у Европи. Читаоци које ова тема занима ће имати прилике на Таласу да прочитају још текстова у којима ће бити обрађени успешни примери регионалних иницијатива.
Извор: talas.rs /Александар Поповић, дипломирани новинар и правник
