Чини се да проблем прекомјерног запошљавања у неким компанијама поприма преозбиљне размјере. Уз то треба додати да се углавном ради о партијском запошљавању у коме се најмање води рачуна о потребама предузећа и квалификацији људи који се запошљавају. То је посебно изражено у оним срединама гдје је транзиција оставила тешке социо-економске посљедице, па су државна енергетска предузећа једини “спас” како би се спријечио одлив становништва. Ипак, имамо и добрих примјера као што је ЦГЕС, али нажалост, изузетак који потврђује правило, казао је за Банкар Младен Гргић, савјетник Предсједника Црне Горе за економију и економску дипломатију.
Он је казао да заиста цијени активности министра енергетике Саше Мујовића, и додао да се “често чини да ради Сизифов посао”.
-Иако је евидентно да код менаџмента министарства постоји воља да се уведе ред, чини се да је овај проблем много комплекснији, и да не зависи само од воље једног органа. Цијели систем је роб партијских договора и ванинституционалних аранжмана који нажалост ограничавају рад министарства.
Корпоративна култура умјесто партијских бордова
Предсједник државе је почетком године вратио на поновно одлучивање закон о измјени и допунама закона о привредним друштвима, који је управо био инструментализован тако да се остваре партикуларни партијски интереси у борду директора једног од најважнијих државних компанија. Враћањем закона се хтјела послати порука да системске законе не смијемо дирати како бисмо долазили до брзих политичких циљева, поготово ако промјенама не претходи јавна расправа или шири друштвени дијалог. Нажалост, Закон је поново изгласан и омогућио је управо “преузимање” контроле партија над тим предузећем. Касније смо свједочили и промјени предлога чланова, а све као резултат партијских размирица и препуцавања.
Ако желимо да енергетски сектор буде један од стубова, а ја бих рекао да има потенцијал да буде и сам темељ наше економије, морамо уводити корпоративно управљање.
Montenegro Works је била добра идеја која је лоше постављена, јер је то морало бити праћемо великим системским реформама и прилагођавањем закона. Очекујемо ускоро и неки сличан предлог, овога пута можда као плод ширег дијалога и укључивања више институција, укључујући и невладин сектор. Постоје разна рјешења, од оног у Грчкој гдје је основана холдинг компанија која је преузела руковођење најзначајнијих државних асета. А има и примјера гдје се увођењем реда у избор управљачких тијела унапрјеђује корпоративна култура компанија. Видјели смо и код нас да је могуће организовати отворене конкурсе, али потребно је да то постане правило, и да је свима у систему јасно који су наши стратешки енергетски циљеви.
Не чекати слом да би дошли до катарзе као у Грчкој
Организација за економску сарадњу и развој (енгл. Organisation for Economic Co-operation and Development) установила је Смјернице за корпоративно управљање државним предузећима, и ако погледате праксу, нећете наћи модел који је исти у свим земљама, али ћете наћи тежњу истим принципима доброг управљања. Ипак, уз све моделе које можемо да примјенимо, и законске промјене, све је то недовољно ако не дође до промјене политичке културе која државна предузећа неће доживљавати као плијен, и гдје ће државни интерес бити испред партијског. У Грчкој, коју сам поменуо, катарза се десила након једне од највећих економских и финансијских криза у историји те земље те уз асистенцију разних међународних организација. Није паметно чекати такве тренутке за доношење тешких одлука, јер увођењем реда у енергетски сектор можемо ублажити будуће финансијке кризе које могу доћи као последица енергетских шокова условљених геополитичким дешавањима. Рекао бих да постоји воља и знање у министарству, али је потребна шира политичка подршка – закључио је Гргић.
Извор: Банкар.ме
