(УПОЗОРЕЊЕ: Читање саопштења Министарства спорта и младих може довести до крварења очију и спаљивања правописа)
Срећа па није десети мјесец, иначе би састанак Министарства спорта и младих са представницима андријевичке општине и рукометног клуба био у октоМбру.
Од свих министарстава претходне садашње техничке Владе у оставци, са највише задовољства сам пратио ресор Василија Лалошевића. Ред пријема заслужних спортиста, ред честитки, ред обећања за улагање у инфраструктуру из празног буџета, ред Лалошевићевих мутних фотографија са путовања по разним првенствима, на којима је навијао за црногорске спортисте. Рекао бих и спортисткиње, али онда би наврле успомене са Европског у атлетици и фотографија са Маријом Вуковић, а то је већ друга тема.
Дакле, праћење Министарства спорта и младих је баш била разбибрига због министровог осмијеха од милион долара. У нека доба сам схватио да је Лалошевић талија, јер гдје год би се појавио од Алжира до Минхена (ех Марија, Марија..) наши би спортисти би се враћали са сјајним одличјима (плеоназам?) Забављала ме та страница и због непрофесионално китњастих слова у постовима. Оног серифа који не познаје дијакритике, па свако „ч“ и „ћ“ искаче као коров.
Али знаш како министре, исто што важи за спортисте, важи и за министарство које водиш. Није важно само учествовати, него и да тај наступ личи на нешто. Попут оног Маријиног (ех…) скока за медаљу.
Важно је министре да налози на друштвеним мрежама који представљају твоје министарство спорта и младих буду за примјер спортистима и младим. А објава везана за састанак са гостима из Андријевице је примјер због кога би и неписмени Милош оставио администратора без посла.
Очи су ми крвариле док сам читао саопштење у коме су се ређала мала слова за Kомове, велика за балон салу, недостајала слова у финансиЈски, гомилале ријечи без тачке и зареза, понављале и гомилале бесмислене фразе. Укратко, читање саопштења са тог састанка је било толико трауматично да сам се сјетио сваке своје учитељице српског језика и био им захвалан за свако фрљачење свеске, сваки повишен глас и прут (ОK, то је због других ствари), када би се суочиле са мојим раним радовима. Није им било лако, али успјеле су и хвала им.
Нико не тражи да саопштења министарстава буду кандидати за Нобела. Тражимо да нам дају информацију о чему се ради изнад фотографије. Али прије свега да буду елементарно писмена. Јер кад нису писмена, вријеђају читаоце, вријеђају спортисте и вријеђају младе.
Јер кад нису писмена, добри мој Василије, људи постављају питања. А питање је како је могуће да у 2022. години званични налог Министарства спорта и младих води функционално неписмена особа?
Следеће питање је ко је запослио ту особу, које је странке кадар, има ли уговор на неодређено, је ли пунољетна? Ево један ми добацује, замисли какви су им остали кадрови када професионални писачи текстова не знају свој језик, а не шта друго.
Не кажем да треба да добије отказ (шалим се, мислим), али га бар пошаљите на службени пут. На бициклу, па до Петњице поред Шавника да види одакле је потекао Вук Kараџић, творац ових слова. Само да се запита како је Вук на једној нози могао да обиђе све ове планинчине и да дође до Беча и све што је чуо стави у једну књигу. Да се запита како је могао Вук прије 200 година, а оно не може у 21. вијеку да састави три проширене. Неће му бити проблем. Рачунам да је спортиста и младо.
Не заваравајте се министре, нико нема велика очекивања од вашег мандата. Али учините нам толико, због младих, вратите све падеже, ставите мала и велика слова гдје им је мјесто, убаците који зарез и користите свих 30 слова које имамо. Ево, и „ђ“ ћу опростити само „ћ“ да видим. Знам, превише би било да тражим и неку објаву на ћирилици. Тешкое.
Али ако то не урадите министре и наставите да нас мучите писменим саставима слабијег основца из другог разреда, ући ћете у историју.
Ући ћете у историју као ментор првог црногорског акционог хероја – Непис мена.
Небојша Бабовић
