Како једна странка може повећати свој коалициони потенцијал? Променом идеолошке усмерености, најчешће приближавањем умереним странкама – од екстремне деснице према умереној десници, од екстремне левице према умереној левици.
Често се може чути да партија са највише гласова треба да оформи власт или да добије највише позиције у влади. То није увек тако. Примера ради, ДПС је добио највише гласова на парламентарним изборима у Црној Гори 2020. године, али није успео да формира владу. Зашто? Због ниског коалиционог потенцијала. Шта представља коалициони потенцијал? Привлачност једне партије или коалиције за друге партије или коалиције на политичкој сцени у процесу формирања парламентарне већине и састава владе.
Зашто неке странке или коалиције имају низак коалициони потенцијал и ко о томе одлучује? Странка може имати низак коалициони потенцијал када је дугогодишња режимска странка која квари демократију, тада се против ње формира најшира могућа коалиција састављена од партија различите идеолошке провенијенције само да ова претходна не би више могла да узурпира власт. Странка такође може имати низак коалициони потенцијал уколико је њена идеологија сушта супротност од политичких погледа свих других странака у датом партијском систему. О томе одлучују умерене странке у том партијком систему и посредно њихови бирачи, то јест већина бирачког тела.
Недавно је у Шведској највише гласова освојила умерено лева Социјал-демократска партија (30%), али она нема довољно коалиционих партнера на левом спектру да формира владу. На другом месту су ултрадесничари и евроскептици – Шведске демократе (20%). Три странке проевропске умерене деснице формираће парламентарну већину са радикалним Шведским демократама од којих су добили мање гласова, али им неће дати позиције у влади Шведске.
Умерена десница ће владати, а у парламенту ће добијати подршку антисистемских Шведских демократа. Зашто Шведске демократе не могу у владу? Зато што Шведске демократе представљају мањинску групу екстремиста у Шведској и остатак друштва, који представљају системске партије различитог идеолошког усмерења (десног или левог), не жели да екстремисти освоје власт.
Шведске демократе имају низак коалициони потенцијал, они могу да прихвате подређени положај у влади умерене деснице и покушају да провуку неки антиимигрантски закон кроз парламент или могу да буду вечна опозиција и гледају како системске странке умерене левице и деснице владају без њих. Шведске демократе су одабрали мали утицај уместо никаквог, другог рационалног избора немају.
Како једна странка може повећати свој коалициони потенцијал? Променом идеолошке усмерености, најчешће приближавањем умереним странкама – од екстремне деснице према умереној десници, од екстремне левице према умереној левици. Српска радикална странка је 2007. године освојила око 30% гласова и била најјача странка у парламенту, али није могла да формира власт. Будући да је била странка екстремне деснице, није имала коалициони потенцијал. СНС је променио идеологију у правцу умерене деснице и успео да формира власт 2012. године са освојених 24% гласова.
Дакле, антисистемске странке могу освојити власт искључиво ако самостално могу да формирају владу, то јест ако располажу са више од половине места у парламенту путем освајања већине на изборима. Пошто је то изузетно тешко остварити јер се умерене системске странке групишу заједно како би неутралисале претњу по постојећи демократски систем у виду антисистемских странака, екстремне партије пре бирају да реформишу своју идеологију и приближе се ставовима системских партија (примера ради, најпопуларнија политичарка у Италији, ултрадесничарка Ђорђија Мелони, већ је у току предизборне кампање подржала санкције против Русије и изнела јасне ставове у корист НАТО).
Александар Ђокић
