Хералдику, стару науку о грбовима и Вексилологију науку новијег датума која се издвојила из хералдике да би се бавила проучавањем застава, Црна Гора није упознала са стручне стране. Ем је мало људи у Црној Гори са фундаменталним знањима из ових области, ем црногорско друштво није добило прилику да хералдику доживи и прихвати као производ знања и умјетности, већ искључиво као основ за партијско идеолошке обрачуне.
Црна Гора је грбове и заставе из историје, традиције и науке преселила у јефтину политику. Уз помоћ и подршку грбова и застава из крила такве политике никле су којекакве агитације, реторике, пропаганде, масовне шетње и окупљања. Увријежио нам се друштвени феномен који захтијева подробније објашњење.
Заставама и грбовима у Црној Гори се најжешће витла током предизборних, изборних и постизборних активности. А држава нам је већ деценију и по нон-стоп у тим и таквим процесима. Избори се одржавају и прослављају без престанка на разним нивоима од мјесних, општинских, републичких, институционалних до спортских, фестивалских, музичких, винских, гастрономских. Заједничко им је то што сви избори у Црној Гори и пратеће им манифестације протичу уз појачану фреквенцију завијорених државних застава.
Неупућенима у хералдику треба објаснити да су се грбови и заставе користили на средњевјековним бољиштима у практичне сврхе, како би у метежима битака ратници препознавали мјеста на којима дјелују њихови саборци под оклопима. У модернијим временима грбови и заставе су постали дјелови државних протокола. У Црној Гори нема ни средњевјековног витешког духа, ни ратних попришта, ни модерног друштвеног уређења. Заставе и грбови се истичу у свакој прилици јер се поље политичких надметања упорно покушава представити као бојно поље за државу и против државе. То је основни разлог због којег се грбови и заставе, без мјере и укуса шепуре по црногорским забитима и пустопољинама, по путевима и градовима.
Липкина цифра у функцији државног амблема
У позадини младе црногорске хералдике стоји симболика која је формирана на трагикомичан начин. Из измаглице осамостаљене државе дуже од 15 година израњају двије цифре као два знамења. Из тих цифара и у част тих цифара подижу се све наше заставе. Једне заставе вијоре у духу цифре 55,5%, друге заставе у духу цифре 44,5 %. Те двије цифре познате су читавој Црној Гори. Обједињене чине чувену Липкину цифру. Липкина цифра (55,5% према 44,5%) представља резултат референдума о самосталности Црне Горе одржаног 21. маја 2006. године. У нормалним друштвима цифра попут Липкине би се заборавила већ следеће недјеље. У Црној Гори Липкина цифра је постала основ црногорске хералдике. По Липкиној цифри се још увијек препознају заставе побједничке стране и заставе поражене стране. Ко је Липкиној цифри дао толики значај и такво обиљежје?
Демократска Партија Социјалиста! Брајактар, три деценије старог ДПС-а, који је узгредно више пута био предсједник и владе и државе Црне Горе, завитлао би Липкином цифром кад год би му био угрожен неки интерес или осујећен план за освајање неког, његовом џепу још недоступног, црногорског богаства.
У свакој иоле шкакљивијој политичкој ситуацији Барјактар би развио барјак са Липкином цифром подсјећајући и упозоравајући грађане како је Липкина цифра с тешком муком освојена, како се Липкина цифра мора чувати и како Липкина цифра треба да побједнике увијек подсјећа да су побједници а поражене да су поражени. Када се завитла државном заставом и осталим државним симболима јасно је да се ситнице попут шверца цигарета, дроге, наручених убистава, бесомучних пљачки, масних лажи селе у други план и нестају у тами. Захваљујући Липкиној цифри Црна Гора је успјела да хералдику претвори у хералдарчење.
Глагол хералдарчење изводим као сложеницу преко синонима из именице хералдика и глагола арчење. Не тражите га у речницима. Не постоји. Не знам ни да ли је граматички могућ. Хералдарчење дефинишем као арчење хералдике. Као безмјерно трошење заједничких симбола и имовине. Као насумично разбацивање онога што би требало припадати свима. Хералдарчење стављам у језичку употребу овим текстом само у циљу што потпунијег објашњења црногорског друштвеног феномена. Наиме црногорско поднебље већ дуже времена карактерише неумјерена количина државних застава. Туристи и намјерници збуњено гледају пејзаже са неизоставним државним заставама питајући се о чему се ту ради.
На оно што је њима тешко објаснити ми смо се одавно навикли. Навикли смо се на хералдарчење. Огуглали смо на животне просторе преплављене државним заставама. Помирили смо се са чињеницом да сваковрсни догађаји протичу уз обавезно присуство државних застава. У последње вријеме државне заставе нам се налазе на сваком мјесту. Државне заставе нам се налазе у свим положајима. Државне заставе се истичу било којим поводом. Државне заставе за своје наступе не бирају ни мјеста, ни прилике, ни пригоде. Државне заставе шире се око нас као вид потврде нечега, изазова нечему или чак као пријетња и провокација упућена грађанину погледао он у државну заставу или не погледао у државну заставу.
Хералдарчење је дакле качење и витлање државним заставама у свакој прилици. Хералдарчење може бити и индуковано и спонтано и еуфорично и носталгично. Хералдарчење може бити и манипулативно и популистичко и перфидно демагошко.
Застава као основни алат хералдарчења углавном се користи у интересне сврхе мада се носи и као декоративни, одјевни предмет који легитимише свога корисника. Застава може заштити свога носиоца од нападача али може исто тако и привући нападаче на свог носиоца. Застава може послужити и као индулугенција, то јест опроштајница грехова и као специјална позивница за важни догађај или пак као олакшавајућа околност пред законом.
Застава се зна наћи у судском поступку и као предмет кривичног дјела. Услед непажљивог односа према застави држава често покреће кривичне поступке због сумње да се чином неадекватног руковања заставом повређује углед Црне Горе.
Хералдарчење на које се односи овај текст подразумијева наелектрисану атмосферу испројектовану од стране групе енормно обогаћених људи у којој је застава добила статус кисеоника неопходног за живот грађана. Та група људи заједно са својом пратећом камарилом представља се као црногорска елита заклета на одбрану црногорске заставе. Елита, прецизније речено црногорска властела витла и огрће се државним заставама као доказима своје политичке надмоћи (у овом случају 55,5% према 44,5%).
Својим хералдарчењем црногорска властела демонстрира патриотизам који им гарантује недодирљивост пред законом. Властела хералдарчењем саопштава грађанима да је Црна Гора њихов посјед и да су зидине њиховог замка окићеног државним заставама толико чврсте да у њих не може продријети ни Правда ни Закон. Иако се поодавно наговјештавало да ће на врата властодржачког замка закуцати и Закон и Правда хералдарчење је не само онемогућило то куцање већ га претворило у аплауз и овације државној застави.
Заставоносиоци свих застава уједините се
На простору испред властелиновог трона, политичка свјетина наоружана заставама се све више дијелила и разврставала.
Подаље од замка и трона властелина већину обичног народа узнемиравала је нападна хералдика и много штошта што се испод такве хералдике скривало. Један дио свјетине се и даље одушевљавао када би угледао заставе и грбове на зидинама замка. Клицао им је. Други дио свјетине је све више био изиритиран заставама и грбовима на кулама замка. Одлучио је да почне развијати своје заставе чак и по цијену плаћања казни које је бирократија замка прописивала за 44,5 % црногорске хералдике. Поражена страна је доскочила закону развијајући своје заставе под изговорима породичних традиција, обичаја и фолклора или пак због идеје отпора сировој сили замка илити једноставно из ината хералдици замка.
Једно хералдарчење проузроковало је друго хералдарчење. Црногорска власт је у последњих 15 година развијала, промовисала и подстицала хералдарчење под својим окриљем као један од најважнијих државних приоритета. Истовремено је осуђивала и прогонила оно друго хералдарчење као најопаснијег државног непријатеља који тобоже долази из туђег окриља.
Хералдарчења су постала неизбјежан дио црногорске стварности и сваког скупштинског засиједања. Хералдарчења су израсла у друштвени феномен током кратког, петнаестогодишњег историјског процеса. Хералдарчења су у себе усисала индивидуална понашања, друштвене радње и догађаје, политике и контраполитике.
Умјесто лављих и вучјих глава, круна и мачева, гушчијих пера, жезала, крстова, копаља и других старих историјских знамења Црна Гора је за своје амблеме изабрала бројке. Бројке су временом постале опасно симболичне. По изјавама за штампу ДПС челника и послије петнаест година бројке још увијек пулсирају стављајући свима до знања да је животна Црна Гора саздана од 55,5 % лојалних, оданих, држави привржених дјелова и од 44,5 % неадекватних, неуклопљених, сумњивих дјелова. Свака држава са таквим механичким склопом морала би да шкрипи. И зашкрипала је. Шкрипу су обично пригушивали оратори владајуће партије новим хералдарчењима.
Изворним речником, много пута поновљеним од стране Барјактара ДПС-а, саопштавано је да Црна Гора има 55,5% побједника и 44,5% губитника, односно поражених који се, како каза барјактар, с поразом нијесу још помирили. Када нешто мало више од половине становника своје државе називате патриотима а нешто мало мање од половине грађана издајницима што очекујете? Да држава не тандрче, клепеће, ландара, дими? Можда је баш такво возно стање државе црногорској властели и одговарало. Онима који се налазе испод властеле свакако није. Када се држави деси таква хаварија, а нашој се десила, онда државу алегоријски речено треба репарирати.
Можда би требало размислити о подмазивању Црне Горе неком другом хералдиком. Можда би требало наговорити грађане да осустану од хералдарчења. Можда им ваља препоручити да се на неко дуже вријеме одморе од грбова и застава. Или би пак обожаваоцима и приврженицима грбова и застава требало упутити позив следеће садржине. Заставоносци свих застава уједините се! Заставоносци устаните сложно против власти која вам је у руке тутнула заставе да их вијете у част њихових титула и богастава. Заставоносци окрените леђа политичким вођама који вас из својих утврђених замкова забарикидирани разноразним имунитетима хушкају да са заставама у рукама јуришате на своје најближе комшије. Заставоносци не сукобљавајте се међусобно. Не осуђујте противнике црногорске властеле. Не рогушите се на борце против властелиних нелегално стечених богаства и властелине ничим ограничене власти. Заставоносци свих застава у интересу државе одустаните од хералдарчења.
Ранко Рајковић
