Moskva smatra da Krim, a time ni Rusija, nikada neće moći da budu bezbedni ukoliko ne bude osvojena Odesa. Potom sledi osvajanje Harkova. Tek tada će biti proglašen kraj specijalne vojne operacije
Piše: PEPE ESKOBAR
Dmitrij Medvedev je, uživajući u raspojasanoj verziji sebe, predstavio zakon o Specijalnoj vojnoj operaciji (SVO). Nezgrapno je potvrdio da postoji scenario „jedan i po“: ili da se ide do kraja, ili vojni udar u Ukrajini praćen priznanjem neizbežnog. Nema treće opcije.
Toliko žestoko može da bude: rukovodstvo u Moskvi vrlo jasno naglašava, unutrašnjoj i međunarodnoj publici, da se novi dogovor sastoji u sporom kuvanju kijevskih bandita u ogromnom kazanu, dok ne iskristališe njegov dosadašnji status finansijske crne rupe kolektivnog Zapada. Dok ne dođemo do tačke ključanja – koja će biti revolucija ili puč.
Ako uspostavimo paralele, gospodari posredničkog rata će nastaviti sa sopstvenom strategijom, a to je da pljačkaju napaćenu, zastrašenu Evropu, a zatim da je kinđure kao napirlitanu koloniju da bi bila bez milosti eksploatisana ad nauseam od strane imperijalne oligarhije.
Odbegli voz
Evropa je sada odbegli voz koji hukti velikom brzinom – ako se izuzmu obavezne vrednosti holivudske produkcije. Pod pretpostavkom da se ne strmoglavi sa koloseka – što je potencijalno opasan scenario – možda će na kraju stići na železničku stanicu koju zovu Agenda 2030, Veliki narativ ili koja već NATO/Davos banknota trenutno bude u opticaju
Sudeći prema aktuelnoj situaciji, neverovatno je da je „marginalna“ ruska ekonomija bez graške prolivenog znoja „dokrajčila izobilje“ najbogatijeg regiona na planeti.
Moskva čak i ne uzima u obzir ideju pregovora sa Briselom jer sa Briselom nema o čemu da se pregovara – imajući u vidu da će evrokrate biti najurene od strane svojih zombiranih elektorata kada se teške društveno-ekonomske posledice „kraja izobilja“ pretvore u scene seljaka sa vilama koji patroliraju kontinentom.
Možda je to sve beskrajno daleko, ali neizbežno će se prosečnom Italijanu, Nemcu ili Francuzu upaliti lampice kada shvate da im njihovi nacionalni „lideri“ – ništarije i evrokrate koje niko nikada nije birao – krče put ka nemaštini.
Ima da budeš siromašan. I ima da to voliš. Zato što svi podržavamo slobodu ukrajinskih neonacista. To dovodi koncept „multikulturalne Evrope“ na potpuno novi nivo.
Evropa uvek može da rekonstruiše novi Rajh (srušen uz veliku pompu 1945), meki Rajh (osnovan na kraju Drugog svetskog rata); ili da raskine sa svojim neuspesima iz prošlosti, otpeva pesmu „Ja sam slobodan “ – i poveže se sa Evroazijom. Ne bih se baš kladio na ovo poslednje.
Vratiti taurijske zemlje
Specijalna vojna operacija će možda doživeti radikalne promene – nešto od čega će besprekorni meštani američkog institutistana i njihovi evro vazali izgubiti razum.
Predsednik Putin i ministar odbrane Sergej Šojgu sve vreme daju ozbiljne nagoveštaje da je eskalacija skale bola jedino rešenje – imajući u vidu sve veći broj dokaza o terorizmu unutar ruske teritorije; podlo ubistvo Darje Dugine; neprestano granatiranje civila u pograničnim oblastima; napade na Krim; upotrebu hemijskog oružja; i granatiranje elektrane Zaporožje, što povećava rizik od nuklearne katastrofe.
Prošlog utorka, dan pre završetka šest meseci Specijalne vojne operacije, stalni predstavnik Krima u Kremlju, Georgij Muradov je bio na ivici da to kaže doslovce.
On je naglasio neophodnost da se „reintegriše sva taurijska zemlja“ – Krim, Severno Crno more i Azovsko more – u jedan entitet već „u narednih nekoliko meseci“. On je taj proces definisao kao „objektivan i zahtevan od strane stanovništva tih regiona“.
Muradov je dodao: „Uzevši u obzir ne samo napade na Krim, već i kontinuirano granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje, brane rezervoara Kahovka, civilnih objekata na teritoriji Rusije, DNR i LNR, postoje svi preduslovi da se akcije režima poklonika Stepana Bandere okvalifikuju kao terorističke“.
Zaključak se sam nameće: „Političko pitanje promene formata specijalne vojne operacije“ stavlja se na dnevni red. Uprkos svemu, Vašington i Brisel su „već pripremili nove provokacije saveza NATO-Bandera protiv Krima“.
Šta podrazumeva „restauracija taurske zemlje“? Ne samo obrise Novorusije, već stav da neće biti bezbednosti za Krim – a time ni za Rusiju – u Crnom moru ukoliko Odesa ponovo ne postane ruska. I to će, povrh svega, rešiti dilemu Pridnjestrovlja.
Dodajte na to i Harkov – vrhunski industrijski centar Šireg Donbasa. I naravno Dnjepropetrovsk. Sve su to ciljevi specijalne vojne operacije, pri čemu će sve ovo kasnije biti zaštićeno tampon zonama u oblastima Černihov i Sumi.
Tek tada bi „zadaci“ – kako ih Šojgu zove – Specijalne vojne operacije bili proglašeni završenim. Potreban vremenski period bi mogao biti osam do deset meseci – nakon zatišja zbog Opšte zime.
Kako se nastavlja Specijalna vojna operacija na turbo pogon, podrazumeva se da će Carstvo haosa, laži i pljačke nastaviti da podržava i naoružava kijevsku huntu. To će se odvijati sve dok se ne povrati Odesa. Jedino je pitanje koja banda će ostati u Kijevu pozirajući kao vladajuća stranka i radeći specijalna izdanja za Vogue dok ispunjava naloge imperijalnih diktata.
Takođe se podrazumeva da će CIA i MI6 stalno dorađivati konture velikog gerilskog rata protiv Rusije na više frontova – sa terorističkim napadima i svakojakim provokacijama.
Ipak, u široj slici ruska vojna pobeda u Donbasu je neizbežna, a potom i u „svim taurskim zemljama“, što će pogoditi kolektivni Zapad kao asteroid. Geopolitičko poniženje će biti nepodnošljivo; da i ne govorimo o geoekonomskom poniženju za vazalsku Evropu
Kako evroazijska integracija bude jačala, ruska diplomatija će učvrstiti novu normalu. Nikada ne zaboravite da Moskva nije imala problema da normalizuje odnose, na primer, sa Kinom, Iranom, Katarom, Saudijskom Arabijom, Pakistanom i Izraelom. Svi ti akteri su, na različite načine, direktno doprineli padu SSSR-a. Sada – sa jednim izuzetkom – svi su fokusirani na ‘Zoru evroazijskog veka’.
