Овај сајбер напад на државну информациону инфраструктуру показао је да је прича о црногорској државности нешто што, у принципу, ни власт ни народ не схватају превише озбиљно.
До прије неколико дана нико у Црној Гори није ни помишљао да би у ситуацији попут ове институције наше државе биле спремне да заштите сопствени информациони систем од безбједносне компромитације – самим тим, од домаћих ‘институција система’ тешко да данас постоје икаква очекивања, у смислу какве конкретне реакције или чега већ.
Па кад су нам на данашњој конференцији за штампу представници надлежних институција поручили: Не знамо ко нас је напао, пријавили смо случај НАТО-у, надамо се да ће опасност брзо проћи – сумњам да ће те њихове ријечи икога у наредном периоду понукати да се запита шта ли је уопште сврха црногорске државности. Напросто, слегнућемо раменима, баш као што смо урадили када се испоставило да ни овога љета (шеснаестог од обнове хиљадугодишње државности) немамо капацитета да погасимо пожаре на приморју без помоћи НАТО снага и хрватских канадера.
А како је могуће да нас ништа од наведеног не дотиче, и шта нас је довело до толиког ступња самопрезриве индолентности?
Па ми смо се, заправо, одавно помирили с идејом да смо ми једна недорасла, крајње беспомоћна скупина бачена на широку свјетску вјетрометину – беспомоћна да се одбрани, беспомоћна се избори с ватром и кишом, беспомоћна да стане на своје ноге и да се сама о себи минимално стара.
Зато нам, у суштини, сва та прича о држави и државности дође као нека ескапистичка фарса, као опијат чијем дејству повремено прибјегавамо да се не бисмо морали суочити с трауматичним призором сопствене слике о себи.
А у тој фарси, докле год се она одвија у бенигној равни празника, симбола и дипломатских протокола, здушно нас подржавају наши ‘Страни Партнери’, зато што су након 2020. и они најзад схватили да нам колонијални аранжман – оно што полупрецизно називамо полупротекторатом – савршено одговара, јер се у потпуности уклапа у нашу аутошовинистичку визуру.
Да ми, заправо, друго и не желимо до заставе без државе, функција без одговорности и државности без суверености.
Извор: Феђа Павловић/Фејсбук
