Cреда, 29 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоМозаик

Бежично контролисани микрочип повратио ограничен вид у експерименталном испитивању

Журнал
Published: 25. август, 2022.
Share
SHARE

Немачка компанија Retina Implant, која се бави медицинским технологијама, развила је вештачку мрежњачу која је имплантирана у једном оку сваког од учесника испитивања, које је финансирала сама компанија. Последица слепила свих пацијента била је  retinitis pigmentosa или нека друга наследна болест која узрокује дегенерисање и изумирање фоторецептора ока. Уређај који не користи екстерно видљиву опрему, омогућио је пацијентима да распознају слова и лица.

“Теоретски, уређај се може користити и код пацијената са дегенеративним болестима ока као што је макуларна дегенерација”, рекла је Kатарина Штингл, офтамолог и клинички научник на универзитету Тибинген, која води читаву студију.

Са имплантима, осам од девет пацијената је могло да опази светлост. Пет пацијената је могло да примети објекте, као што су телефони, прибор за јело итд, који се крећу на екрану. Три пацијента су мога да препознају слова. Штинглова је изјавила да је највећи утисак на пацијенте био тај што су могли да виде своје шаке и лица својих чланова породице.

Имплантирани уређаји се састоје од чипа (величине три квадратна милиметра) са 1500 пиксела. Сваки пиксел садржи фотодиоду, која прикупља долазну светлост, као и електроду и појачавачко коло, намењено појачању слабе електричне активности коју даје диода. Танки кабл повезује имплант са малом завојницом имплантираном испод коже, иза уха, што значи да је највећи део система невидљив. Завојница, смештена испод коже, напаја се помоћу екстерне батерије, која се може магнетима причврстити иза уха.

Овај резултат прати нешто ранија објава из Kалифорније. Наиме тим научника компаније  Second Sight објавио је да је њихов систем Аргус 2 добио одобрење за употребу у Сједињеним Државама. Ове две технологије користе различите приступе за враћање вида пацијентима са поремећајима мрежњаче.

Аргус 2 систем користи камеру постављену на наочарима, која прикупља слике. Ове слике се даље, употребом малог преносивог рачунара, конвертују у електричне сигнале. Сигнали се шаљу чипу са 60 електрода који стимулиште неуроне у мрежњачи. Уређај компаније Retina Implant уместо покушаја директне замене изгубљених фоторецептора, омогућава преосталом “живом” делу мрежњаче да обради податке.

“Преко 20 група научника широм света ради на развоју различитих облика протеза вида”, каже Јозеф Рицо, неуро-офтамолог са масечусетске клинике за око и ухо, који такође учествује у развоју вештачке мрежњаче. “Сваки дизајн има своје предности и мане. Систем Retina Implant  користи фотодиоде, па је неопходно довести напајањ систему”, каже он.

Kомапнија Retina Implant  наставља сада тестира уређај у Немачкој, Великој Британији и Kини, али и даље регрутује пацијенте који би пристали да се подвргну имплантирању.

Извор: automatika.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Антиреализам Владимира Сорокина: Како је писцу помогао режим ког се гнушао
Next Article „Земљотрес“ на тржишту струје

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Нова студија потврдила српско порекло крстионице кнеза Вишеслава

Крстионица кнеза Вишеслава, с краја 8. и почетка 9. века, има спрско порекло. О Вишеславовој…

By Журнал

Сајбер-апокалипса или Вратити Милутина Симовића

У кинеском Вухану, граду са дванаесет милиона житеља, родило се, бар се тако претпоставља,  људском…

By Журнал

Офнер Бокан: Резолуција о Јасеновцу битна за едукацију будућих генерација и изградњу мира

Предсједница Јеврејске заједнице Црне Горе Нина Офнер Бокан осврнула се на Резолуцију о Јасеновцу. Како…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Зашто су загонетке најтежи књижевни жанр?

By Журнал
ДруштвоКултура

Како је изгледао “Зверињак” кад је отворен 1936. године

By Журнал
МозаикНасловна 5

Пет тема које би могле да обиљеже ЕУ у 2022. години

By Журнал
Мозаик

Синан Гуџевић: Kолаковићева исповијест пијанца

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?