Kako sada stvari stoje, litar ulja u izvozu još dugo će biti skuplji od litra nafte. Jer, priča o ceni suncokreta nije samo pijačni barometar. To je danas bezmalo geopolitička priča. Jer, najviše suncokreta na svetu, više od četvrtine, cveta tamo gde trenutno bukti rat – u Ukrajini. A Rusija i Ukrajina zajedno proizvedu više od polovine ukupne svetske proizvodnje suncokreta. Slično je i sa jestivim uljem. Ali kako se Srbiji dogodila zejtin revolucija? Šta se to dogodilo u proizvodnom lancu od njive do police u trgovinama, pa je „goropadni cvet“ iz pesme Đorđa Balaševića „zbog kog se sunce s neba spustilo na svet“, učinio da se kolone traktora spuste na puteve širom Srbije?
Piše: ANICA TELESKOVIĆ/RTS/OKO
Kad nema sunca, suncokreti se okreću jedni prema drugima. A kad se pomrače tržišne prilike, kome se okreću proizvođači suncokreta? Tvrdeći da im je država okrenula leđa, oni su se nedavno prvo okrenuli ulici. Kolone traktora blokirale su puteve širom Srbije, pa je država zatim okrenula glavu ka proizvođačima suncokreta.
Na nedavnom sastanku u Vladi Srbije proizvođači suncokreta i državni zvaničnici gledali su se lice u lice. Nakon toga je otkupna cena suncokreta je sa prošlonedeljnih tržišnih 62,63 dinara povećana na 73 dinara za kilogram. Jovan Jovanov iz Bavaništa je 16. avgusta, dan uoči zaključenja dogovora, rekao kako su Vlada i premijerka bili konstruktivni.
Ipak, Radoslav Adamović, predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika, za Oko magazin kaže kako je država ostala dosledna u nedoslednosti, kako nije zadovoljan cenom i kako je jedini cilj ovog dogovora bio da se traktori sklone sa ulica.
Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, koji je učestvovao u ovim pregovorima sa poljoprivrednicima u Vladi, kaže da nezadovoljnih uvek ima, ali da je ova mera dobra i sveobuhvatna.
Kako se, međutim, Srbiji dogodila ova zejtin revolucija? U pesmi Đorđa Balaševića, suncokret se opisuje kao „goropadni cvet zbog kog se sunce s neba spustilo na svet“. Šta se to dogodilo u proizvodnom lancu od njive do police u trgovinama pa su se zbog suncokreta kolone traktora spustile na puteve širom Srbije, kao i kakve veze sve to ima za zabranom izvoza i sukobom u Ukrajini?
Zejtin revolucija
Ove godine pod suncokretom je zasejano oko 250.000 hektara, pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede. To je četrdesetak hiljada hektara više nego prošle godine. Bolji je i prinos – umesto prošlogodišnjih 2,8 očekuje se 3 tone po hektaru. Ministarstvo poljoprivrede u svom julskom izveštaju procenjuje da će rod ove godine biti rekordan – 750.000 tona.
Radoslav Adamović ovim podacima ne veruje, očekuje da će ovogodišnji rod biti najmanji u poslednjih 20 godina. Uljari, sa druge strane procenjuju da će rod biti mnogo veći nego što očekuje Ministarstvo poljoprivrede – oko 800.000 tona.
Žaklina Stojanović, profesorka agroekonomije na Ekonomskom fakultetu kaže da dvadesetogodišnji prosek pokazuje da su zasejane površine iznosile oko 190.000 hektara i da je prosečan rod bio dve tone po hektaru.
„Ove godine zasejano je mnogo više, a očekuje se da prosečan rod bude tri tone po hektaru. Kao posledicu većeg roda, mi ćemo imati veće količine na tržištu. Srazmerno tome, veća ponuda obara cenu koja se može postići na tržištu“, kaže profesorka Stojanović i dodaje da je jedna od prvih lekcija koju nauče studenti Ekonomskog fakulteta da su poljoprivrednici uvek nezadovoljni. Jer, kad rod nije dobar, onda je cena na tržištu veća, ali su poljoprivrednici nezadovoljni zbog malih količina.
Poljoprivrednici tvrde da su im proizvodni troškovi u odnosu na prošlu godinu povećani za 60 odsto. Mineralno đubrivo, na primer, poskupelo je skoro 300 odsto. Skuplje je i gorivo. Sve to kao posledica sukoba u Ukrajini.
Milko Štimac, berzanski stručnjak (posebno za tržište kapitala u Ukrajini), kaže da je mineralno đubrivo direktno povezano sa cenom nafte, koja je takođe poskupela, što povećava proizvodne troškove, ne samo poljoprivrednicima, nego i celoj privredi.
U proizvodnji ulja ne cvetaju ni suncokreti, ni ruže
„Istovremeno, pozicija na tržištu je takva da svi drugi u lancu mnogo više zarađuju od njihovog rada“, dodaje profesorka Žaklina Stojanović. „Na srpskom tržištu posluje pet velikih uljara i još nekoliko malih prerađivača suncokreta. A sa druge strane, imate ogroman broj ponuđača. Oni su ti koji su nejaka strana. Sistemski se postavlja pitanje kako urediti odnose između proizvođača i onih koji otkupljuju njihove proizvode“.
Međutim, ni uljarima, kako se ispostavilo u ovim pregovorima, ne cvetaju ni suncokreti ni ruže. Nezvanično kažu: da bi se dobio jedan litar ulja potrebno je 2,4 kilograma suncokreta. Poljoprivrednici kažu da im treba nešto manje (2,2 kilograma), ali i da zarađuju i na sunkcokretovoj sačmi, koja u maloprodaji košta skoro kao kilogram suncokreta.
Ipak, ako bi kilogram suncokreta plaćali dogovorenih 73 dinara, sirovina neophodna za litar ulja koštala bi ih od 160 do 175 dinara. A gotov proizvod trgovinama ne bi mogli da prodaju mnogo skuplje, jer je cena ulja ograničena uredbom koju je Vlada donela. Trgovci, sa treće strane, tvrde da zbog uredbe ne mogu mnogo ni levo ni desno.
Milica Popović iz kompanije „Delez Srbija“ za Oko magazin objašnjava da se cena suncokretovog ulja nije menjala od decembra prošle godine.
„U pitanju je artikl koji je pod uredbom Vlade i trgovinske marže su zamrznute. Cena se kreće od 185 dinara po litru za proizvod koji je pod robnom markom“, kaže Popovićeva.
U trgovinama cena ulja dostiže i 200 dinara.
Da ograničenje cena nije dobra mera, već treba pomoći onima koji imaju najniža primanja, smatra profesorka Žaklina Stojanović. Ono što je izvesno jeste da u budućnosti možemo očekivati veće cene jestivog ulja kao rezultat ovog dogovora Vlade i poljoprivrednika.
Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, tvrdi da se cena ulja neće menjati. „Ova mera neće podići cenu ulja. Cene ostaju ovakve do daljnjeg“, kaže Stevanović.
Preprodavci suncokreta
Međutim, tokom pregovora saznali smo da u proizvodnom lancu postoje i preprodavci suncokreta, koji izgleda itekako zarađuju. Država će ovim posrednicima ograničiti maržu na 2,6 dinara po kilogramu, a očekuje se da uredba bude doneta tokom ove nedelje.
„Sav trošak prevoza koji su do sad imali ili posrednici ili oni poljoprivrednici koji su direktno prodavali svoj suncokret uljarama prevaliće se na same uljare koje su taj trošak preuzele na sebe“, objašnjava Saša Stevanović.
Kako su se uopšte u proizvodnom lancu pojavili preprodavci? Suncokret ne može da se lageruje i poljoprivrednicima je neophodan transport do uljara. Preprodavci su tu videli prostor za zaradu, koja je u nekim slučajevima iznosila i po pet, šest dinara po kilogramu.
Suncokret se prošle nedelje na Produktnoj berzi prodavao po prosečnoj ceni od oko 63 dinara za kilogram. Ovu razliku između tržišne i garantovane cene od 73 dinara država će morati da plati. Naša računica pokazuje da će razlika u tržišnoj i garantovanoj ceni za budžet biti trošak od oko 70 miliona evra, a ukupan budžet za subvencije u poljoprivredi iznosi 430 miliona evra.
Saša Stevanović iz Ministarstva poljoprivrede za Oko magazin kaže da će novac biti obezbeđen rebalansom budžeta i da bi to trebalo da bude značajno manje od 70 miliona evra.
Država koja se na tržište umešala na kraju proizvodnog lanca tako što je prvo ograničila cene, ali i zabranila izvoz suncokretovog ulja, sada je ukinula zabranu izvoza ulja, ali je morala da interveniše i na početku proizvodnog lanca: tako što će poljoprivrednicima dotirati razliku u ceni.
Zabrana izvoza
Namera države bila je da obezbedi sigurno snabdevanje domaćeg tržišta. Međutim, profesorka Žaklina Stojanović kaže da je bilo bolje da je država uvela takse na izvoz ulja, kojima bi destimulisala izvoznike da izvoze i od tog novca bi punila budžet, koji bi kasnije mogla namenski da potroši za pokrivanje troškova poljoprivrednicima: „Mi izvozimo poljoprivredne proizvode, trebalo je dobro proceniti šta su koristi, a šta štete takve mere“.
Milko Štimac, s druge strane, kaže da je uvek bolje kad je manje intervencija na tržištu, ali mi ne živimo u idealnom društvu u idealnoj ekonomiji. „Nama se dešavaju vantržišni poremećaji. Najveći poremećaj je rat. Vi kao država nemate izbora: morate da probate da to što je rat ispomerao nekako dovedete u red da bi tržište moglo nesmetano dalje da deluje“, kaže Štimac.
A koliko novca smo zabranom izvoza izgubili? Srbija je prošle godine, na primer, na izvozu suncokretovog ulja zaradila 150 miliona evra, pokazuju podaci Privredne komore Srbije, dok se na izvozu suncokreta u proseku godišnje zaradi oko 50 miliona evra. Ove godine cene su bile veće pa bi i zarada mogla da bude veća. Ali, možda bi moglo i da se dogodi da u trenutku kad su na domaćem tržištu cene ulja ograničene uredbom, uljare robu prodaju van granica Srbije – tamo gde je ulje skuplje.
Na našem tržištu godišnje se proizvede 270.000 tona suncokretovog ulja. Od toga domaće tržište potroši nešto malo više od trećine (oko 80.000 tona). Skoro dve trećine proizvedene količine se izveze. I to pokazuju zvanični podaci Ministarstva poljoprivrede. Izvozi se i suncokretova sačma (110.000 tona).
A kako sada stvari stoje, litar ulja u izvozu još dugo će biti skuplji od litra nafte. Jer, priča o ceni suncokreta nije samo pijačni barometar. To je danas bezmalo geopolitička priča. Jer, najviše suncokreta na svetu – više od četvrtine – cveta tamo gde trenutno bukti rat. U Ukrajini. A Rusija i Ukrajina zajedno proizvedu više od polovine ukupne svetske proizvodnje suncokreta. Slično je i sa jestivim uljem.
Evropa se uljem najviše snabdeva iz Ukrajine, zatim iz Rusije. A uprkos ratu, tamo i dalje cvetaju suncokreti. Samo ih je teže preraditi i još teže transportovati u Evropu, ali i širom sveta.
Zato je ove godine suncokretovo ulje svuda na svetu skupo. Nema ga dovoljno tamo gde suncokret ne cveta.
