Америка је забринута због извештаја о оптужницама „ нелегитимних власти у источној Украјини“ против британских, шведских и хрватских држављана, поручио је државни секретар Ентони Блинкен.
„Русија и власти под њеном контролом у Украјини имају обавезу да поштују међународно хуманитарно право, укључујући права и заштиту који се пружају ратним заробљеницима”, написао је Блинкен на Твитеру.
И Хрватска је забринута али према изјавама званичника, једино за судбину Вјекослава Пребега, који има и украјинско држављанство.
Андреј Пленковић коментарисао је данас случај редова Пребега којег су Руси заробили у Украјини и против кога је подигнута оптужница. Истакао да је та врста суђења неприхватљива.… „И даље ћемо се борити за њега, али он је на окупираном подручју”, рекао је Пленковић. Како ‘е се борити, није појаснио.
Хрватско Министарство спољних и европских послова је раније саопштило да најоштрије осуђује и одбацује подизање оптужнице Народне Републике Доњецк против Пребега, притвореног у тој, како се наводи, самопроглашеној републици.
„Хрватска одбацује оптужницу и не сматра је утемељеном и легалном, јер је противна међународном праву и међународним конвенцијама о поступању са заробљеним цивилима и ратним заробљеницима”, навели су у саопштењу.
Министарство и надлежне службе су, кажу у непрекидном контакту с украјинским властима и другим партнерима како би се расветлио случај и ослободио Пребег.
Додаје се како су службе у сталном контакту и са породицом Пребега.
Каква казна чека заробљене?
Обука за терористичке активности, учешће у сукобу као плаћеник, насилно одузимање власти и рушење уставног поретка, кривична су дела у оптужници против Пребега, Хрвата из редова украјинске војске кога су заробиле руске снаге у близини Мариупоља у мају, преноси Вечерњи лист.
Оптужницу против Пребега подигло је државно тужилаштво Доњецке Народне Републике (НРД), и предало га суду на даље суђење. Казне по локалном закону за ова кривична дела су доживотни затвор или смртна казна, наводи се у оптужници.
У истом пакету, тужилаштво терети Хрвата Вјекослава Пребега, Швеђанина Густавсона Матиса и Енглеза Џона Хардинга. У њему се наводи да су оптужени за обуку за вршење терористичких активности по члану 232 Кривичног законика НДР, за учешће као плаћеници у оружаним сукобима и непријатељствима из дела 3 члана 430 Кривичног законика НРД, и за радње у циљу насилног преузимања власти и промене уставног поретка.
За ова кривична дела у ратним условима, закон НДР предвиђа могућност судске казне у виду доживотног затвора или смртне казне.
Локално тужилаштво покренуло је сличне случајеве – одмах после подизања оптужнице против Пребега подигло је и ону против групе Медведи, припадника батаљона Азов. Поред истих оптужби као и Хрватима, терете се и за злочиначко удруживање. И за њих се тражи смртна казна. Исти суд, почетком јуна осудио је на смрт мароканског држављанина Саудуна Брахима и Британце Аидена Аслина и Шона Пинера. Пинер се борио уз Пребега, у истој јединици.
Пребега су руске снаге ухватиле док је, како су саопштили руски извори, покушавао да побегне из Мариупоља. Како је Вечерњи лист објавио још у фебруару, он је у Украјину дошао пре више од годину дана и био је припадник 1. батаљона 36. бригаде мариаца, која је била на линији поред града Мариупоља, на северној обали мора. од Азова. То је званична јединица украјинске војске у чијем саставу је и батаљон Азов. Од 2015. године, када је постигнуто примирје, та јединица обезбеђује линију борбе, а војници су на положајима у сменама од шест до девет месеци.
Након што су га ухватиле руске снаге, руска медијска куćа Раша Тудеј интервјуисала га је а он је изјавио да никада није био члан Азова и да никада неће бити зато што су њени припадници изразито нацистичке идеолошке оријентације и да им је побегао и у Хрватској. У интервјуу за РТ, Хрват је тврдио да се придружио украјинској војсци 2020. да би добио држављанство.
– Мој разлог за стицање украјинског држављанства је тај што сам овде упознао жену у коју сам се заљубио. Имала је болесну мајку и није хтела да напусти Украјину – рекао је Пребег. Он је изјавио да никада више неcће узети оружје у руке и да би, ако буде пуштен, желео да се придружи добротворној организацији или Црвеном крсту. Одлуку о стицању држављанства служењем војске назвао је лошом идејом.
У интервјуу је рекао да се Руси према њему понашају добро. Рекао је и да је био пет година у хрватској војсци, али да никада није учествовао у борбеним мисијама. Из Мариупоља је хтео да побегне:
– Прешли смо 260 километара, скривали се и путовали само ноћу, покушавајући да избегнемо било какав контакт – рекао је он.
План им је пропао када су наишли на руску јединицу и предали јој се.
Суђење је заказано за почетак октобра.
Извор: Политика
