Jedno je plastično, neorgansko i konačno, drugo je večno, organsko, promenljivo, poput života. Smrt teatra predviđa se nekoliko hiljada godina, ali iako je pandemija ugrozila žive događaje, mislim da će teatar preživeti.
Glumac Džon Malkovič stigao je u Srbiju. U pratnji Orkestra Bečke akademije i Vroclavskog baroknog orkestra sutra će na Feliks Romulijani izvesti muzičko-scenski spektakl „Paklena komedija – ispovesti serijskog ubice“. Malkovič je gost Zaječarskog kulturnog leta.
Paklena komedija je specifičan performans, spoj opere i pozorišne predstave. Na koji način se klasična muzika i teatar dopunjuju?
– Sve ove arije i instrumentalna muzika su neverovatno jaka dela, neverovatno talentovanih kompozitora. Radio sam mnogo predstava sa klasičnom muzikom i svaki put doživljaj je drugačiji.
Zbog čega nas kroz istinitu priču o serijskom ubici Džeku Untervegeru vode dela Mocarta, Baha, Betovena i drugih kompozitora?
– U ovom delu muzika predstavlja istinu, a tekst seriju laži. Muzika je savest i humanost ovog dela. To je priča o austrijskom mladiću osuđenom za ubistvo. Bio je u zatvoru 15 godina, tu je naučio da čita i piše. I kad ga je pomilovao predsednik Austrije, postao je dramski pisac, novelista, pesnik i novinar. Postao je najpoznatiji kao novinar istražujući ubistva prostitutki u Bečkoj šumi, a zapravo je sva ta ubistva počinio on. Ova predstava bi trebalo da bude njegovo priznanje posle smrti koje je napisao s onog sveta.
Džeka Untervegera tumačite od 2009. godine. Šta o nama i svetu u kojem živimo govori slučaj osuđenog ubice kojeg su slavili kao pisca i oslobodili zbog talenta?
– Ono što nam govori o današnjem svetu nije mnogo lepo, zato što manje kažem to bolje. Fascinirani smo ubicama, čak vrlo privlače neke ljude.
Koliko Vam je drago što ste ponovo u Srbiji, kakav je Vaš utisak o našoj zemlji?
– Ovde sam igrao samo dva puta. Prvi put neposredno pre pandemije i dan posle predstave grad se zatvorio. Onda smo zatvorili i Beč, Debrecin i Istanbul. Video sam vrlo malo Beograda, pozvan sam u Gradsku kuću, priredili su mi lep prijem, ne verujem da ću i sada imati prilike da ga vidim, ali imam dobre impresije.
Vi ste poreklom sa Balkana, koliko znate o svojim korenima?
– Ne mnogo. Moj otac je uvek govorio da je njegov otac najveći lažov na svetu. Čuo sam različite priče o tome odakle smo tačno. Mislim da moja baba sa očeve strane ima srpske korene. Nikada nisam naučio vaš jezik i znam veoma malo.
Koliko ste i dalje aktivni, da li pripremate nove uloge i u kojim medijima?
– Naravno, snimio sam jedan francuski film, imaću turneju sa drugim muzičkim spektaklom Muzički kritičar koji sam izveo i u Beogradu. Snimam i seriju u Parizu o modnoj industriji.
Da li će teatar kakvog poznajemo preživeti digitalnu revoluciju?
– Da, nisam siguran da će je filmovi preživeti, ali teatar će sigurno preživeti. To je sasvim posebno iskustvo. Jedno je plastično, neorgansko i konačno, drugo je večno, organsko, promenljivo, poput života. Smrt teatra predviđa se nekoliko hiljada godina, ali iako je pandemija ugrozila žive događaje, mislim da će teatar preživeti.
Izvor: RTS
