Гледам оне јаде по Цетињу. Шачицу људи која носи транспаренте исписане истим фломастером у истој канцеларији. „Подршка”, са Цетиња споменика ћирилице, ћириличној Украјини – на латиници. Подршка миру у далекој земљи изражена најодвратнијим порукама према људима из најближе околине.
„Миротворцима“ са Цетиња све смета: и Дритан (који је недавно посјетио Кијев и подржао Украјину личним присуством), и уредник Вијести (дневног листа који свакодневно пише негативно о руској инвазији на Украјину) и поп цркве која се свакодневно моли за престанак рата… и Дража Михаиловић и Путин.
Добро сви знамо да им смета то што СПЦ држи парастос „осуђеном ратном злочинцу“. А зашто им то смета? Па вјероватно зато што историјска личност о којој је ријеч – није „осуђени ратни злочинац“. Помамио их је поп кад их је подсјетио на поништење пресуде пред судом међународно признате државе. Пред судом, да поновим мисао од јуче – државе и града који је донио претходну одлуку.
Али „цетињски шетачи“ претпостављам, не признају одлуке београдског суда. Ваљда зато што је београдски. Не, они признају само одлуке суда у Хагу. Сребреница, геноцид… и све те фине, лијепе одлуке које асоцирају на то да су Срби зло. Само, неће они то тако рећи. Срамота их је да признају да су србомрсци. Зато они кажу: ми признајемо одлуке међународних институција и судова. Ми смо демократски и интернационални људи.
А интересантно, они исти, шетачи и њихови учитељи, управо су се окупили у свом гуслању и „историјској ревизији“ око, замислите сад ово, не-признавања одлука Мировне конференције у Версају 1919. Нешто што признаје читав модерни и напредни свијет – они не признају. Нешто што сви виде као успоставу мира и просперитета у Европи и свијету, њима је злочин! Зашто? Зато што је свијет тада био на страни Срба. Стварала се једна велика јужнословенска земља у којој су Срби и српска династија били интегративни фактор. И преци шетача су у највећем броју тада били за стварање те велике државе и подржали одлуке Версаја. Али то је друга прича…
Прва прича је ова. Волим Хаг, не волим Версај. Волим Томпсона, не волим Дражу…и не марим за бламажу.
Милија Тодоровић
