Четвртак, 17 сеп 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 4

На данашњи дан 1946. године погубљен је генерал Дража Михаиловић

Журнал
Published: 17. јул, 2022.
Share
Дража Михајловић, (Фото: Википедија)
SHARE

На данашњи дан, 17. јула 1946. године, у Београду је погубљен Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом светском рату.

Дража Михајловић, (Фото: Википедија)

Најодликованији је српски војсковођа у историји и вођа покрета отпора у Краљевини Југославији, првог који се организовао у Европи окупираној од стране нациста. Нова власт га је ухапсила по окончању Другог светског рата и после кратког суђења га је осудила на смрт стрељањем. Ни дан данас није познато где се налази његов гроб.

Скупштина Државне заједнице Србије и Црне Горе усвојила је Закон о изједначавању четничког и партизанског покрета 2004. године. Две године касније, усвојен је Закон о рехабилитацији. Суд у Београду рехабилитовао је Драгољуба Михаиловића 2015. године. Суд је утврдио да је суђење Михаиловићу 1946. године било „политичко и идеолошко“ и да су начињене озбиљне правне грешке. У одлуци донетој скоро 60 година касније, наводи се и да суђење није било правично, јер оптужени није имао адекватан контакт са адвокатима одбране нити право на жалбу.

„Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“, рекао је судија Александар Трешњев 2015. године. Одлука о рехабилитацији је коначна и на њу не постоји право жалбе.

Михаиловић је у Други светски рат ушао као пуковник, а избегличка влада му је доделила чин генерала, као и место министра војног. Учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. У међуратном периоду извесно време био је војни аташе у Прагу и Софији. Са групом истомишљеника одлучио се, после капитулације 1941. на отпор окупатору, што је започео половином маја 1941. Бруталне одмазде које је спроводио окупатор временом су га приморале на тактичнији приступ, што ће имати за последицу да су се Британци и Американци временом (током 43. и посебно 44.) одлучили да подрже Партизански покрет (Народноослободилачка војска) који је предводио Јосип Броз Тито. Улазак Совјетских јединица у Србију у јесен 1944. означио је и коначни слом Михаиловићевог покрета. ОЗНА (Одељење заштите народа – политичка полиција) га је ухапсила 12. марта 1946. Осуђен је с образложењем да је био сарадник окупатора и ратни злочинац. Председник САД Хари Труман одликовао га је Легијом части, постхумно 1948.

Извор: ИН4С

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Дивља љепота у Никшићу
Next Article Држављани САД морају да се ослободе затворског индустријског комплекса

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

„Европа сад” добио подршку Ђентилотија

Пројекат “Европа сад” добио је подршку европског комесара за економију Паола Ђентилонија, саопштили су министри…

By Журнал

Машински факултет из Подгорице израдио Реплику прве штампарске машине на Балкану – Штампарске пресе Ђурђа Црнојевића

Овај пројекат је настао на основу јавног позива Министарства Економског развоја и туризма Црне Горе…

By Журнал

Друга страна сталног привредног раста: Тражња за енергијом против зелене транзиције

Пише: Иван Радановић Историја привредног раста је, између осталог, историја раста еколошког оптерећења. Да ли…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаикНасловна 3

Крај последњег великог мафијашког кума: Матео Месина Денаро звани Дијаболик, шеф Суперкоза ностре

By Журнал
ДруштвоМозаик

Извоз дронова из Турске, јул 2022.

By Журнал
КултураНасловна 4СТАВ

Софтић: Да камење има точкове

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 4

Куће немамо, изгорјела је на Косову

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?