Пандемија и руско-украјински рат можда јесте стицај околности; можда ништа није плански припремљено, ни вируси ни бомбе, али све се савршено уклапа у нову голбалистичу расподјелу полити<чке и економске моћи. Суштина свјетских обрачуна од пећинских до модерних времена своди се на битку за простор, дакле, за географију а не за историју. Свагда и свугдје то је важило, осим на Балкану. Овај ПОЛУОТОК не може да изађе из сопствене историје. Чак и да хоће да постане ЕУ ОТОК не би му дали ни Руси, ни Амери, чак ни Турци.
Судбина Балкана је увијек рјешавана полурјешењима. Ваљда су нас и Аустроугари тако цијенили: као полуљуде. Ствари и данас слично стоје. Највише што се може добити јесте получлањење у ЕУ. Не би нас ни толико запало када западњачке силе не би имале потребу да се осигурају у свом обрачуну са Русијом.
Балкански полуоток памти прошлост, а памћење је запаљива работа. Ко памти лако може да се опамети, да се досјети о чему се овдје заправо ради. Јер када ти је географија судбина, када ти је кућа насред друма, историја ти дође као сан, а у зависности од стране на којој спаваш врло лако сан постаје кошмар. Можда је зато најсигурније спавати на леђима.
Милован Урван
