Kао један од оних који је у 2021. години имао прилику да учествује у давању предлога, критика и сугестија у погледу садржине будућег Темељног уговора, који треба да буде закључен између Дрзаве Црне Горе и Српске православне цркве, могу да потврдим да како преамбула, тако и нормативни дио, одговарају оном који су уговорне стране у начелу прихватиле и усагласиле још у вријеме трајања Владе Црне Горе, чији је предсједник био господин Здравко Kривокапиц, а који су ,,операционализовани“ од стране садашње Владе Црне Горе на челу са предсједником Дританом Абазовићем.
Оно што представља мој скроман допринос тадашњој и садашњој коначној верзији тог уговора је уочавање и брисање одредбе којом је отуђење имовине у власништву Цркве требало бити условљено сагласношћу Владе Црне Горе, имајући у виду да је располагање једно од три основна својинска овлашћења (,,ius abutendi“, ,,abusus“), па би такво ограничење било противно и одредби чл.58. Устава Црне Горе којом је прописано да се јемчи право својине и да нико не може бити лишен или ограничен тог права, осим када то захтијева јавни интерес, уз правичну накнаду.
То питање ријешено је уграђивањем у радну верзију одредбе чл.11. ст. 2., према којој ће се у случајевима премјештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, на којима право својине има Црква, примјењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара, па ће тако, у смислу тог закона, у случају намјераване продаје држава има право прече куповине.
Једина моја сугестија која није прихваћена од стране уговарача је да се рјешавање питања реституције покретних и непокретних црквених добара временски орочи, тако сто ће се одредити крајњи рок до када то питање треба бити ријешено доношењем одговарајућих прописа из те области, па је тако одредбом чл.12.ст. 2. радне верзије само прописано да је то питање ,,потребно регулисати у разумном року“, што сам сматрао и сада сматрам неодређеним. Међутим, став је Цркве да ће се константним подсјећањем на ову уговорну одредбу у наредном периоду и путем дјеловања на институције система, и то питање временом ријешити, те да је оваква одредница тренутни максимум који се могао постићи.
Извор: Велибор Марковић/Фејсбук
