Црква Светог апостола Луке је једна од најстаријих очуваних цркава у граду. Саграђена је у дванаестом вијеку, 1195. г. за вријеме владавине Великог српског жупана Немање и његовог сина Вукана, као што пише на каменој плочи изнад улазних врата. Ктитор цркве је Маврос Кацафранги, вјероватно Грк из Апулије.
Црква је интересантна по својој архитектури, јер је мјешавина византијског и романичког стила.
Цијела црква била је фрескописана, што се види по фрагментима на више мјеста у цркви, а данас је сачувана само једна фреска на јужном зиду на којој је представљен Свети Силвестер Римски, светитељ из четвртог вијека, који је по предању крстио Византијског цара Константина Великог. Поред њега су двије светитељке мученице, највјероватније Св. Варвара и Св. Катарина. Остале фреске су уништене током вјекова.
У периоду док је Котор био под влашћу Млетачке републике, црква је била римокатоличка. Средином 17. вијека црква је враћена православнима, али је задржан и римокатолички олтар на јужном зиду, па се једно вријеме служило и по православном и по римокатоличком обреду. Због тога се и данас може чути да је то црква са два олтара, иако је још 1810. године Наполеонова власт уклонила латинске олтаре из свих православних цркава, па и из цркве Св. Луке, од када је она само православна.
Иконостас чине врло вриједне иконе настале у периоду од 16. до 18. вијека, а претежно сурад чувене бококоторске иконописне школе Димитријевић-Рафаиловић.
Под цркве је састављен од 17 нумерисаних гробница. Наиме, од 17. вијека, док је град био под опсадом, которско становништво је сахрањивано у овој цркви. По неким претпосавкама, у њима има око 3000 сахрањених људи. Угробници са натписом сахрањивани су свештеници.
Сребрна кандила (18-19.в.) су ручни рад которских мајстора. Камена крстионица код улазних врата је из 19. вијека.
Кроз своју дугу историју, и поред неколико јаких земљотреса који су задесили град Котор, црква Св. Луке скоро уопште није оштећена, али су ипак повремено вршене мање измјене.
Стручном реконструкцијом 1985. године враћен јој је аутентичан изглед, осим звоника који је у садашњем облику дозидан касније, највјероватније у 17. вијеку. Унутрашња архитектура у потпуности је очувана.
У цркви се као посебна реликвија чува честица моштију Св. Апостола Луке, дио моштију Светих Петозарних Мученика, као и честица моштију Св. Варваре.
Уз цркву Св. Луке налази се мала капела посвећена Св. Спиридону чудотворцу, која је дограђена у 18. вијеку. Њен иконостас, који је такође из 18.вијека, рад је чувене итало-критске иконописне школе. На зиду поред иконостаса налазе се сребрни окови са престолних икона.
У обије цркве се и данас редовно врше богослужења.
Извор: Фејсбук страница СПЦ Котор
