Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse Gospod, braćo i sestre, i Vaskrsenjem svojim nama darova punoću radosti, lepote i svakog dobra; štaviše, darova nam život, život u izobilju, život večni, onaj koji se ne završava besmislom. U toj vaskršnjoj radosti Blaženjejši, visokopreosvećena i preosvećena braćo arhijereji, braćo sveštenici, draga braćo i sestre, radosno možemo da kličemo rečima onog koji je pisao psalme: Evo dana koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu!
Radujmo se, braćo i sestre, jer se danas raduje punoća Crkve Hristove! Raduje se nebo i zemlja! Raduju se svi sveti! Raduje se svetitelj Sava i svi oni koji su zasađeni u njemu, iz njegovog korena nikli i razvijali se kroz vekove i čije plodove i mi danas okušamo. Radujmo se, jer baš i isključivo njihovim molitvama danas smo se sabrali u ovom zavetnom hramu srpskog naroda koji je posvećen Svetom Savi da projavimo ono što je zapovest Božja, da spoznamo da, sećajući se reči: Evo dana koji stvori Gospod, da je ne samo dan, dan ovaj, nego čitav svet Gospod stvorio.
Stvorio je ono što se vidi, ali i ono što se ne vidi. Sve je stvorio da bude jedan ogromni zavetni hram ikone Božje, tj. čovekov, nas ljudi. Drugim rečima, svet je stvoren da bude hram Božji, da slavi Boga, a mi ljudi smo stvoreni kao pripadnici carskog sveštenstva da svako od nas tamo gde se nalazi i u onome u čemu se bavi bude sveštenoslužitelj, da na osnovu svojih darova stvara i stvarajući slavi ime Božje. Još je Gospod, koji je sve stvorio, podsetio nas ljude i zapovedio da svi jedno budu. Sve je stvoreno da bude jedno, a da bi moglo biti jedno ljudi međusobno moraju biti jedno. Moraju biti zajednica ljubavi koja je utemeljena na Reči Božjoj, koja je utemeljena na samom Bogu, na živom Hristu. Tada će svi jedno biti! To Gospod od nas hoće! Ako smo mi ljudi međusobno jedno, onda je sve jedno, onda je Jedna Crkva, a Jedna je zato što je Gospod Jedan kao Glava Crkve. Jednom verom mi izgrađujemo jedinstvo, a čuvajući jedan jedinstveni poredak čuvamo veru i kroz taj poredak projavljujemo svoju u veru u Jednog u Trojici Boga.
Dakle, nema jedinstva bez vere u Jednog u Trojici Boga, ali isto tako i bez učestvovanja u istom poretku, a mi to kažemo – u Crkvi, u kanonima. To važi za svaku parohiju, to važi za svaku pomesnu Crkvu, to važi za sveukupno pravoslavlje, jer mi ispovedamo da verujemo u Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu. Najpre, Crkva je Jedna, jer je Jedan Gospod. Iako nije Jedna i sve ostalo ne može biti: ni Sveta, ni Saborna. Jedinstvo u veri, u predanju i u poretku Crkve izvire iz svete Liturgije. Ono se manifestuje u Njoj, potvrđuje se u Njoj. Jedno smo u Hristu bez ostatka onda kada se od istog putira, iz iste čaše, pričešćujemo. Dakle, braćo i sestre, u jedinstvo zajednice, u jedinstvu je svetinja. Zato ne treba da nas čudi što sile ovog sveta – kad kažem sile ovog sveta mislim umom apostola Pavla i jezikom Novog Zaveta, mislim na one sile koje se protive Bogu, koje ne vole Hrista, jer Hristos u najmanju ruku remeti njihov poredak, a to se moderno kaže: remeti im biznis, jer je Hristos ogledalo, u Njemu se sve vidi ko smo i šta smo – dakle, sile ovog sveta, braćo i sestre – a mi koji govorimo jezikom Svetog Pisma kažemo: demonske sile – sve će prihvatiti osim jedinstva. Njima treba polarizacija, njima treba rascep, najpre u pojedincu – hoće da pocepaju i razbuiju u nama, u jednom čoveku, na delove jedinstvenu psihosomatsku i duhovnu celinu, kako bi rekli naučnici – a dalje hoće da razbiju jedinstvo u porodici. Šta sve ne čini kroz svoja pravila i zakone koji najčešće nisu u skladu sa zakonom Hristovim?! I evo, bez obzira što sile ovog sveta imaju svoje ciljeve, naš cilj je da ispunimo Reč Hristovu – da jedno budemo! I može biti da padnemo, kao što biva u životu pojedinca i u životu porodice i naroda – a i tu hoće sile ovog sveta da dele narod jedan u sebi i da deli narode od naroda – i može biti da ponekad promašimo, kada niti čujemo niti ispunjavamo Reč Hristovu, ali pred Bogom mi znamo, već od Svetog Jovana Krstitelja, a onda i iz usta samog Gospoda, da je pasti ljudski, da je pogrešiti ljudski, da je promašiti ljudski. Međutim, ako ostanemo u padu i u promašaju, onda potvrđujemo da se pretvaramo u nešto što nije čovek. Ljudski je pasti, ali velika je slava ako ustanemo.
Evo danas, braćo i sestre, dana koji stvori Gospod! Evo čuda pred našim očima! Imali smo raskol koji je trajao 55 godina sa našom braćom iz Makedonije. Ta rana je bila duboka i bolela je. Sa tom ranom smo legali i ustajali u iščekivanju i težnji da se ona zaceli. Kao što ne postoji ništa što mi ljudi sami sobom, kao i sebe, možemo isceliti, tako i naročito u Telu Hristovom ne može rana samo našim silama i moćima da bude isceljena. Zato i kažem da je rana isceljena, a da je to čudo – čudo Božje. To je dar Božji, braćo i sestre! Sve što imamo od Boga smo dobili, a kad trpimo, pored toga što to može biti izraz promisla Božjeg, najčešće je posledica našeg izbora i pogrešnih koraka. Onda rana biva kao pedagoška mogućnost. Mi smo tu pedagošku mogućnost iskoristili. Razumeli smo da je rana naneta našim postupanjima i zato smo se obratili Gospodu, Svetom Savi i svim svetima naše Crkve da učine ono što nama ne polazi za rukom. I onog trenutka kada smo samo pomislili, tako se desilo čudo neočekivano!
Blaženjejši, braćo arhijereji, braćo i sestre, naša radost je danas neizmerna, izobilna, jer je to radost ljubavi Božje, jer je to radost blagodati Božje! Mi smo u Hristu jedno, u Crkvi jedno! Evo, ovaj odziv braće i sestara iz Beograda, iz Srbije, ali iz Makedonije, ovde danas pokazuje da srce vernog, dobrog i čestitog našeg naroda, naših naroda čestitih, jeste kucalo i naročito sada snažno kuca za sve nas i zajedno sa nama. Ono kuca ritmom Hristovim i to nam pokazuje da nas je Gospod pogledao, da nas je Gospod pomilovao, a mi smo samo kao nedostojni ljudi razumeli da jedino što ne treba da činimo jeste da ne treba da sprečavamo blagodat Božju da dejstvuje, da naš egoizam, samoljublje i sebičnost ne stoje njoj na putu.
Mi smo danas zajedno u ovom svetom svetosavskom hramu. Iako znamo da je Crkva piramidalno ustrojena, složili smo se u razgovorima da naše delovanje bude obrnuta piramida, da naš narod bude na vrhu, da naši narodi budu na vrhu, a mi u dnu, da služimo u svemu, da budemo manji, da se smanjujemo i umanjujemo, a da Crkva i Hristos u nama i među nama rastu, da budemo sluge slugu.
Neka bi Gospod dao da ljubav Njegova, da mir Njegov koji je potrebniji nego bilo šta svakome od nas pojedinačno, ali i čitavom svetu, da mir Hristov bude uvek sa nama, da Njegova ljubav i blagodat Njegova i jedinstvo koje imamo u Njemu kroz svetu Evharistiju, kroz Crkvu, bude svedok urbi et orbi, svedok svetu i svim ljudima da je Hristos Alfa i Omega; da sve možemo imati, a ako Njega nemamo da ništa smo; i da ništa nemamo, a Njega da imamo, onda smo zapravo dobili sve i postali vladari sveta. Dobro ste došli! Blagoslovite nas! Prenesite naše blagoslove i naše pozdrave Vašoj Crkvi i Vašem narodu, našoj Crkvi i našem narodu. Gospod da bude sa nama, sada i uvek i u vekove vekova. Živeli nam na mnogo godina!
Saborni hram Svetog Save na Vračaru, 19. maj 2022. godine
Izvor: SPC
