Озбиљну одлуку донијети на озбиљан начин, то смо дужни грађанима и ЕУ и НАТО партнерима, истиче Лекић
Црна Гора требало би о захтјевима Шведске и Финске за улазак у НАТО да одлучи на бази државних интереса а након широких консултација, водећи притом рачуна о међународним правилима и ставовима савезника.
То је “Вијестима” казао предсједник скупштинског Одбора за међународне односе и исељенике Миодраг Лекић (Демос), коментаришући то што су из Владе још прошле неђеље позвали на брзу парламентарну ратификацију чланства Шведске и Финске, иако су двије земље тек јуче званично аплицирале за улазак у алијансу.
Потпредсједник Владе и министар одбране Рашко Коњевић (Социјалдемократска партија – СДП), написао је у недјељу на Твитеру да вјерује “да ће Црна Гора слиједити опређељење Њемачке за прихватањем и брзом ратификацијом чланства Шведске и Финске”, додајући да “Влада и Скупштина треба да допринесу брзом чланству слиједећи опређељење кључних партнера”.
Лекић наводи да Црна Гора не мора да буде прва која ће формално подржати улазак Шведске и Финске у НАТО, додајући да прије одлуке треба виђети аргументацију захтјева тих држава и анализирати могуће специфичне модалитете које оне траже у новом безбједносном статусу.
”У разговору који сам прекјуче имао с финским амбасдором у Црној Гори (Кимом Лахдевиртом), могао сам се увјерити да Финска врло темељно припрема аргументацију за улазак у НАТО, притом респектујући демократске механизме у земљи. Треба очекивати, такође, да ће црногорска дипломатија тим поводом остварити живу дипломатску активност у којој ће консултовати савезничке државе, како би се сагледали сви аспекти овог осјетљивог питања – од процедуралних до суштинских, који су релавантни за одлуку”, истиче он.
Шведска и Финска аплицирале су за улазак у Алијансу због војне инвазије Русије на Украјину. Да би ушле у тај савез, неопходно је да апликације одобри свака од 30 чланица НАТО-а.
Међутим, брзо учлањење, које прижељкују и Сјеверноатлантски савез и двије државе, упитно је након поруке предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана да његова земља неће подржати кандидатуре јер Шведска и Финска “немају јасан, отворен став према терористичким организацијама”.
Лекић оцјењује да у сагледавању ове теме треба водити рачуна о легитимним интересима оних који траже пријем у НАТО, док је с друге стране, каже, потребно озбиљно анализирање питања шире безбједносне стабилности – прије свега Европе чији смо дио.
”Посебно у свјетлу политике ЕУ која је управо прокламовала своје циљеве под насловом – ‘Европска стратешка аутономија’. Укратко, озбиљну одлуку треба донијети на озбиљан начин. То смо дужни грађанима ове земље и партнерима у ЕУ и НАТО-у. Очекујем да ће црногорске институције поштовањем законских процедура бити отворене за пријем Шведске и Финске у НАТО савез”, поручује он.
Коментаришући Коњевићево позивање на слијеђење Њемачке у овом случају, која је поручила да је све спремно за брзу ратификацију, Лекић наглашава да став те државе свакако треба из више разлога уважавати, али да није сигуран да приликом одлучивања треба изабрати било коју земљу као модел.
”Њемачка ће, као озбиљна држава, тек да донесе одлуку, вјерујем позитивну, што ипак треба сачекати. Али што ћемо ако неко поводом исте теме изабере став на основу изјаве француског предсједника Емануела Макрона, која полази од тога да нисмо у рату с Русијом и да у укупном рјешењу ратног конфликта не треба понизити Русију, што је све изазвало негативну и бурну реакцију званичног Кијева? Или неко слиједи став Ердогана и Турске, такође значајне земље чланице НАТО савеза, која је засад против пријема Шведске и Финске? Хоћу рећи, треба све сагледати, и то на транспрентан начин, а након широких консултација донијети одлуку на бази нашег интереса, водећи рачуна о међународним правилима и ставовим наших савезника”, подвлачи Лекић.
Саговорник напомиње да спољна политика, посебно у овој бурној фази међународних односа, захтијева зрелост Црне Горе.
”Уосталом, према степену зрелости и принципијелности ће нас и цијенити на међународном плану. Сигурно много више него у варијанти добровољног инфериорног положаја или евентуалног подређивања Црне Горе могућим нетранспарентним линијама и службама на међународном плану”, закључује Лекић.
Бити субјекат, а не објекат међународних односа
Лекић апелује да Црна Гора, као суверена држава, не треба да дозволи да на међународном плану буде објекат којим се управља, већ да буде у могућој мјери и субјекат који утиче на формиранње политика у организацијама и савезништвима у којима партиципира.
”Наша државна зрелост ће се огледати и у способности да, посебно у парламенту, постигнемо консензус на питањима спољне политике и одбране. То чине демократске и стабилне земље. Управо на том пољу, дакле постизања заједничког државног консензуса на спољнополитичком плану, настојаћу да дам допринос у својству посланика и предсједника Одбора за међународне односе и исељеништва”, поручио је.
Никола Драгаш
Извор: Вијести
