Црњански је, будући наставник, посматрао тучу две завађене групе ђака. И када је видео да ратна срећа иде против једне слабије групе. Он је ускочио и припомогао овим слабијим момцима да се некако изборе са овима јачим. Међутим, има то и своју трагичну страну. Знате, питагорејци су веровали да се судбина људска у животу појављује у два вида. Они су се питали зашто, рецимо, неким људима који нису нарочито обдарени све некако на руку иде, па су сматрали да постоји некакав спољашни удес који некоме иде на руку а некоме, опет, мрси конце. Али су мислили да има неки удес који је укоријењен у нашем карактеру, па ће касније Хераклит варирати ту тему и рећи ће онај свој афоризам, који после Адлер узима за мото индивидуалне психологије: „Карактер је судбина човекова“. Ја мислим да је карактер, поред оног спољашњег удеса, (…) био судбина Милоша Црњанског…
Никола Милошевић: Судбина Милоша Црњанског (ВИДЕО)
