Недавно покретање јавне дебате о абортусу, са укупним перформансом испред телевизије, премда би то окупљање приличније било назвати карневалским иживљавањем, по ко зна који пут довело је до злоупотребе неке екстремно осјетљиве теме и у емотивном и у етичком смислу.
Имам утисак да Јавни сервис (РТЦГ) једино постоји у сврху дестабилизовања Српске православне цркве и српског народа у Црној Гори.
Недавно покретање јавне дебате о абортусу, са укупним перформансом испред телевизије, премда би то окупљање приличније било назвати карневалским иживљавањем, по ко зна који пут довело је до злоупотребе неке екстремно осјетљиве теме и у емотивном и у етичком смислу.
Све је то позната режија којом се живот или човјек не тежи учинити бољим, већ се један дио популације тежи анатемисати, окривити за све грјехове и злодјела почињена икад у свијету.
Тако су депесовски медији и њихови чиновници покретали и питање ратних злочина из несеретних деведесетих година прошлог вијека не да би подстицали правду, не да би исказивали солидарност или емпатију према жртвама рата већ да би перфидним политичким или медијским „спином“ таргетовали кривце по принципу: „Ако је злочинац један Србин онда су и сви Срби злочинци“.
Покретање дебате о абортусу учинили су у подједнако перфидној резолуцији: „Хм, абортус је осјетљиво питање. Знамо шта о томе мисле вјерске заједнице, али хајде да ударимо по СПЦ-у, да сахватамо неког виђенијег попа у мишоловку. Најбоље Гојка Перовића. Он је популаран, говорљив, људи га воле. Ето, ако омрзну на њега – mission completed! Али попови нијесу наивни. Да се осигурамо. Нека се скупи педесетак жена да разапну попа. Можда изгуби живце…“.
Господо, скривена иза и испод екрана, није о. Гојко што и Мираш. Он не шамара жене по улици. Према томе, за наредно окупљање промислите о гостима.
Милован Урван
