Tokom svih vekova hrišćanstva postojali su u Crkvi hrabri članovi, mladi ljudi oba pola, koji su Božjom blagodaću sačuvali svoje duše čistim i netaknutim i posvetili su na slavu Božju ono najuzvišenije u čovekovom životu, doslovno, neukaljanu čistotu duše i tela. Takvi ljudi su imali hrabrosti i bezgranično poverenje u Božje zastupništvo da su, mada živeći u svetu sa svim njegovim opasnostima, iako zaplašeni željama svojih sopstvenih strasti i iskušenjima đavola, ipak uspevali da hrabro sačuvaju ovo bogatstvo čak i u krhkom zemaljskom sudu, preneli su ga nepovređenog kroz dugo životno putovanje ovde dole i na kraju ga predali svome Gospodu.
Koliko dugo će ovako potrajati! Kada će kršteni postati aktivni hrišćani, tako da pastiri mogu posvetiti svoju pažnju razgovoru sa neverujućima? Kako strašnu bitku moramo voditi! Pakleni požar je već u svetu. Veliki gradovi se množe širom zemlje. Farmer, kako je reč definisana u našim rečnicima, jeste deo prošlosti. Sada su zemljoposednici sa prebivalištem u gradu, jahtom na moru i privatnim vozom širom kontinenta. U poređenju s tim ima samo nekoliko radnika na poljima – previše siromašnih da bi mogli da izdržavaju svoje porodice. Tihi seoski domovi su postali malobrojni, hoću li reći dragoceni? Bojim se da nije tako, jer ljudi veoma brzo gube svoju sposobnost da ocene vrednost stvari. Većina gradova širom sveta je prenaseljena. Ženski deo populacije je najupadljiviji. Glupavo ludilo za nezdravom modom je jedna od sveobuzimajućih strasti većine žena. Nema mesta baštama i vrtovima, većina dece u San Francisku su zapravo vaspitana na ulicama. O, kako malo njih oseća blagosloven uticaj hrišćanskog doma! Mladići i devojke su stalno „zauzeti“, kako sami kažu. A ovo „zauzet“ je nervozna, pomahnitala jurnjava da se „ide u korak sa vremenom“. I nakon sve njihove žurbe ništa ne preostaje osim izmaglica, jer su prazni, prazni koliko to može samo biti svet koji se menja i nestaje. Ipak oni se brinu i pitaju: „Kuda da idemo i šta ćemo videti? Šta da radimo? O, šta možemo da uradimo?“ Ako se prošetate duž široke avenije ili prođete uskom stazom, ako posetite opštine u gradu ili zavirite u fabrike, svuda ćete videti isti potpuno požudni pogled drske mlade žene, koja bulji neprirodno prevrćući očima. I ponekad ćete čuti takozvane hrišćane da govore da je to slabost karaktera kad neko ima skroman oboren pogled, kad nevino pocrveni. Takvi ljudi ne poznaju živi osećaj i dobar impuls čiste savesti. Kada mladić ispušta dim iz svog duvana ili pokazuje svoje zube kroz prezriv osmeh u prisustvu i tokom razgovora sa starijim ljudima, onda nešto sa društvom nije u redu, nešto je u pitanju sa samim porodicama.
Sagledavši sve ovo, ljubljeni, propovednik Reči Božje je obavezan strašnom zakletvom koju je položio pre nego što je primio dar apostolskog nasleđa prilikom rukopoloženja da vam predstavi celu Istinu, a ne samo jedan njen deo.
Broj nevenčanih ljudi je u porastu. A ima i nekih venčanih koji kažu: „Ne želimo decu, jer želimo da imamo koliko je god moguće više uživanja“. Ovo je lažna pozicija, jer u hrišćanskom braku jedna vrsta zadovoljstva nije dozvoljena neprestano. Hrišćani se venčavaju kako zbog Boga i Njegovog zakona tako i zbog sebe. Ali, hrišćani koji ostaju sami odriču se braka i žive sveto zarad i jedino samoga Boga. Na taj način vidimo da su porodične veze pokidane, kao što je i stanje samaca. Mladim ljudima se ne savetuje da se zabavljaju odmah nakon škole, jer to često odvodi u razvrat. Zabavljanje tokom više godina, takođe, daje priliku da se pogreši i čini pogrešno pred Bogom, jer je srce i ljubav ukradeno od Boga i bačeno pred čoveka.
Tokom svih vekova hrišćanstva postojali su u Crkvi hrabri članovi, mladi ljudi oba pola, koji su Božjom blagodaću sačuvali svoje duše čistim i netaknutim i posvetili su na slavu Božju ono najuzvišenije u čovekovom životu, doslovno, neukaljanu čistotu duše i tela. Takvi ljudi su imali hrabrosti i bezgranično poverenje u Božje zastupništvo da su, mada živeći u svetu sa svim njegovim opasnostima, iako zaplašeni željama svojih sopstvenih strasti i iskušenjima đavola, ipak uspevali da hrabro sačuvaju ovo bogatstvo čak i u krhkom zemaljskom sudu, preneli su ga nepovređenog kroz dugo životno putovanje ovde dole i na kraju ga predali svome Gospodu.
Hrišćanski junaci i junakinje, vi koji ste sledili ili još uvek sledite uzvišen primer Presvete Bogorodice, Crkva poštuje vaš primer žrtve kao što to čini sa Svetim mučenicima, koji su u nekoliko sati završili svoju bitku i dokazali svoju vernost Bogu i svoju veru, jer ćete morati da vojujete, patite i da žrtvujete sav svoj život. Sa radošću i poštovanjem gledaju na vas anđeli, jer vi ličite na njih. Sa majčinskom ljubavlju i sa silom Presveta Đeva Marija kada joj se iskreno molite štiti vas svojim pokrovom, jer ste vi njeni učenici i sledbenici. Sladošću božanske ljubavi Nebeski Ženik će ispuniti vaša srca i uzvratiće mnogo više za vašu trenutnu, prolaznu, zemaljsku ljubav koju ste položili pred Njegove stope. Večni Sudija će vas naći kako čekate poput mudrih i razboritih devojaka koje su tokom čitavog svog života u svojim rukama nosile žrtvu ljubavi i svetli plamen dobrog primera. Stoga, verne do kraja, On će vas pozvati na večnu svadbenu gozbu u Carstvu Nebeskom. Amin.
Arhimandrit Sevastijan Dabović
Izvor: Iz knjige „Propovedanje u Ruskoj crkvi“, San Francisko, 1899.
