Прије неколико дана, УНХЦР је саопштио да суспендује чланство Русије, наводећи као разлог догађаје који се одвијају у Украјини. Према Уједињеним нацијама, „узнемирујуће фотографије су се појавиле из града Буче, града у предграђу главног града Кијева, гдје је на улицама и у масовним гробницама пронађено стотине (280) тијела цивила након повлачења Русије из тог подручја, “ и те слике су оправдале суспензију.
Убрзо након што је суспензија објављена, замјеник сталног представника Русије и амбасадор при УН Генадиј Кузмин рекао је да његова земља напушта Савјет. Он је ту одлуку назвао „нелегитимним и политички мотивисаним кораком“.
Зар није било „бруталног занемаривања међународног права и људских права“ када су САД пре отприлике двије деценије у Ираку избациле оно што је један званичник из администрације Џорџа В. Буша смјело назвао „шок и страхопоштовање“? Зар у дводеценијском рату који су САД водиле у Авганистану нису била очигледна „звјерства којима је свијет био сведок”? Према Институту Вотсон на Универзитету Браун, више од 200.000 цивила је погинуло у обје земље од последица агресије САД.
Укупан број суспензија УНХЦР-а? Нула.
Иако прихватам да два војна упада нису једнака, како није могуће да питања о људским правима о Ираку и Авганистану не поставља „тијело чија је примарна сврха да промовише поштовање људских права?“ Додуше, УНХЦР је формиран 2006. године, тако да није био у позицији да одмах санкционише САД када су започеле своје непромишљене ратове у Ираку и Авганистану.
Ипак, слике физичког уништавања зграда за зградом у Украјини биле су сличне у Ираку и Авганистану. А слике породица које су подијељене и уплашене у Украјини биле су сличне у Ираку и Авганистану.
Запад тврди да су људска права ванвременска и универзална, али очигледно злоупотребе тих права нису тако када су у питању одређене земље. Иронично, једина друга претходна суспензија коју је икада издао УНХЦР била је против Либије, још једног дугогодишњег непријатеља Запада. Да ли је то случајност?
Многи западни медији протеклих дана трубили су о америчкој подршци потезу суспендовања Русије, игноришући чињеницу да су и САД напустиле УНХЦР. Учиниле су то 2018. како би демонстрирале своју подршку Израелу, који се и даље суочава са оштрим критикама унутар УН-а због његове политике у вези са Палестинцима. Тек прошле године су се САД вратиле у Савјет.
Кина је била међу нацијама које су паметно гласале против мјере суспензије Русије. Стални представник и амбасадор земље у УН-у Џанг Џун, цитира Ројтерс, рекао је: „Такав исхитрени потез на Генералној скупштини (УНГА), који приморава земље да бирају страну, погоршаће подјеле међу државама чланицама и интензивирати сукоб између заинтересованих страна – то је као доливање уља на ватру“.
Портпарол кинеског министарства спољних послова Џао Лиђијан рекао је да се „Кина противи политизацији или инструментализацији питања људских права и да се противи вршењу притиска на друге земље у име људских права“.
Амбасадор Џанг и портпарол Џао су у праву: Свака акција у овом тренутку која додатно изолује Русију ризикује да Москва неће послушати легитимне кораке да оконча своју специјалну војну операцију у Украјини. Поврх тога, што се више међународна заједница држи идеје да је Русија изван мејнстрима, то ће дуже бити потребно да се обнови Украјина и поново споје породице.
Садашњи фокус свијета мора бити да се окончају борбе и обнови мир. То се не може догодити ако УН ураде оно што је амбасадор Џанг изјавио: доливање уља на ватру.
Аутор је ванредни професор на Одсјеку за комуникацију и организационо руководство на Универзитету Роберт Морис.
Ентони Морети
Извор: CGTN
