Скривени отрови обично остају и испод убуђале површине. На храни расту различите врсте плесни – гљивице, од којих неке производе отрове микотоксине. Постоји неколико стотина микотоксина, а десетак њих изазива озбиљне здравствене последице: дрхтавицу, слабост мишића, грозницу и повраћање.
Злогласни афлатоксини, које стварају плесни врсте aspergilus у житарицама, зачинима и орашастим плодовима, спадају у најотровније. Они оштећују ДНК и изазивају рак, а велике дозе могу и да убију.
Срећом, већина микотоксина ризична је по здравље само ако их уносимо дуже време. Такође, у условима повољним за раст плесни могу да се развију велике колоније штетних бактерија. Ти услови подразумевају влажну, меку храну попут бресака, али и порозне намирнице попут хлеба, где плесни стварају мрежу корења невидљиву људском оку. Зато је најбезбедније бацити буђаву храну. Уопште узев, препоручљиво је јести само буђаву храну која је и осмишљена да се тако једе. Такви су плави сиреви.
Међутим, има изузетака. Некад је могуће одстранити буђ без бојазни од отрова: тврди сир, тврда салама и чврсто воће и поврће без великог садржаја воде, попут шаргарепе или бундеве, садрже мало влаге и веома су густе, што значи да је мало вероватно да се буђ прошири дубоко испод површине. Ипак, ако на меканом и влажном плавом сиру почну да се појављују различите врсте буђи – баците га!
Извор: Политикин забавник
