Pomodne reči i izraze poželjno je izbegavati, ali treba imati meru.
O REČNIKU, JOŠ JEDNOM. Nedavno sam pisao o malom rečniku prof. Miloša Moskovljevića koji je objavljen 1966, pa iste godine uništen iz političkih razloga.
Ali ovoga puta neće biti reči o odrednicama četnik i partizan i kako su tu definisane, već o završnom poglavlju knjige naslovljenom sa Rečnik nepravilnosti.
Ovde je profesor dao spisak reči i fraza sa, kako je u uvodu istakao, poremećenim i pogrešnim značenjem, ali i sa uputstvima i primerima pravilnog pisanja.
U uvodu je profesor Moskovljević istakao da se te reči ne upotrebljavaju „iz potrebe da se jezik obogati jasnošću i lepotom stila, već prosto radi isticanja sebe, bilo učenošću, bilo imitovanjem nekoga”.
Da vidimo koje su to reči i fraze…
POMODNE REČI. Osuđuju se mnoge reči koje danas govornici srpskog jezika ne osećaju kao strane, tako da se u Rečniku savetuje da se umesto zaostavštine, što je „rđava kovanica”, kaže ostavina.
Profesor je za rivalitet rekao da je nemačka reč, te da je bolja ponarođena varijanta rivalnost, a umesto plasirati, glagola načinjenog od francuske osnove i nemačkog sufiksa, treba reći rasprodati.
Moskovljević je dalje tvrdio da se neke reči upotrebljavaju u značenju koje nemaju, na primer da imenica nastup nema značenje stupanje na scenu, već samo napad, početak (bolesti).
Glagol odumreti, kako kaže Rečnik, znači samo – ostaviti posle smrti, ali je u narodu, kao u nemačkom, sinonim za umreti, prestati postojati.
Kritikuje i sportske novinare kada kažu da je na nekom takmičenju osvojena prva nagrada, zlatna medalja… umesto da je zadobijena. Osvojiti znači „silom, borbom u ratu zauzeti”.
Profesoru je smetala i sintagma zatezna kamata, tražio je da se umesto toga kaže „kamata na kamatu neplaćenu na vreme”!
Naglašavao je da nije dobro reći dati ispit jer se ne daje ispit već odgovor na pitanje koje daje ispitna komisija; običnije je položiti ispit mada se ispit ne polaže već se daje odgovor.
Da ostanemo kod ispita: nepravilno je, isticao je, reći spremati ispit jer je nelogično, pošto čovek ne sprema ispit već sebe za ispit. Zato treba reći: spremati se za ispit.
Zatim područje nije svaki lokalitet, nego samo onaj koji je „pod rukom”, kojim se upravlja, a i ne može se biti „ponosan na nekoga” već se možemo samo ponositi nekim.
Ako bi se prehladio, čovek bi bio mrtav (previše hladan), pa treba reći da je ozebao, nazebao.
A za snimati/snimiti film rečeno je sledeće: „Snima film filmski operator, režiser filma, a filmski glumac ne snima, već igra u filmu koji se snima. Ovaka upotreba glagola snimati je germanizam.”
Kada kažemo da je neko operisao kilu ili sazidao kuću, ne znači da je to uradio taj neko, već hirurg ili zidari. Subjekat ne mora uvek biti bukvalni vršilac radnje, pa i glumac može da snima film.
Na meti profesora Moskovljevića bili su i akumulacija, bremenit, dodatni, kapacitet, poprimiti, prevazići, prepoznati, proraditi, redosled, reprodukcija, sagledati…
***
U Rečniku Matice srpske zabeleženi su i zaostavština i rivalitet (ne i rivalnost), odumreti sa značenjem umreti, može se osvojiti prvo mesto, a područje je bilo koja oblast…
Ove zabrane danas deluju prestrogo. Svi ovi oblici i njihova značenja u 21. veku spadaju u regularnu jezičku upotrebu.
Izvor: RTS/Aleksandar Petrović
