Недеља, 22 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
СТАВ

Због тога што смо толико страдали постали смо народ песника и мислилаца.

Журнал
Published: 24. март, 2022.
Share
Др Душан Крцуновић, (Фото: Град Театар Будва)
SHARE

„Због тога што смо толико страдали постали смо народ песника и мислилаца.“, (Никола Тесла)

Никола Тесла у својој лабораторији у Колорадо спрингсу, 1899. године (Dickenson V. Alley / Century Magazine)

Кратки двадесети вијек – обиљежен свјетским ратовима, тоталитаризмом, енормним насиљем, патњом и страдањем, можда највећим у људској историји – као да је морао бити запечаћен тог 24. марта 1999. године. Тада је тзв. међународна заједница у налетима свог милитаристичког хуманизма започела акцију седамдесетосмодневног беспоштедног обасипања наше земље уранијумским пројектилима.

Стални покушаји да се „лукавством духа“ некако „оправда“ варварско насиље над нама, коме се прибјегло и „за наше добро“, додатно појачавају значење ријечи да „у сјећању остаје само оно што не престаје да боли“ (Ниче). А оно што нам је заиста остало утиснуто у индивидуално и колективно сјећање протеклих 22 године постало је једна од трајних одредница нашег цивилизацијског идентитета, али и наш допринос свечовјечанској историји чија је свака страна покапана крвљу жртви поднијетих и принијетих у име слободе и достојанства, правде и истине.

Његовање памћења и сјећања на невино пострадале жртве ствара култура сјећања која је обавезујућа попут етике сјећања. Култура сјећања премашује чисто историјску димензију људског постојања. Штавише, култура сјећања прекида линеарни ток историје и отвара поглед за њену вертикалну димензију која стоји у вези са самом човјечношћу. Култура сјећања је онда и култура бриге за душу која је брига за оно непролазно и вјечно насупрот свему ономе што је у историјском времена пролазно и ефемерно. Сјећање на жртве увијек је искуство које смјера на поредак највиших вриједности.

Др Душан Крцуновић, (Фото: Град Театар Будва)

Памћење и сјећање најтјешња су и најузајамнија веза коју можемо имати са жртвама. Та танана веза је спасоносна, утолико што има очовјечујуће, хуманизујуће и култивишуће дејство.

Култура сјећања је и култура отпора насиљу које се неуморно опетује захваљујући забораву. Управо је супериорност жртве и оних који његују културу сјећања у њиховој етичкој моћи над насилниковом „свемоћи“ располагања људским животима. Без културе сјећања нема ни културе
научно-философског мишљења, нити културе умјетничког стваралаштва, нити без ње има политичке културе.

Нека је вјечни спомен свим жртвама НАТО агресије!

Душан Крцуновић, Пленум 083

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Коме (не) треба мирна Украјина?
Next Article Годишњица НАТО бомбардовања, дан који се не заборавља

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Београд шести у Европи: Градови са најскупљим некретнинама

Највећа светска база података о животним трошковима сврстала је Београд на шесто место у Европи…

By Журнал

Ламент над Ловћеном 

Пише: Милован Урван Ламент над пјесником и владиком Његошем, уочи рушења Његошеве завјетне капеле, Михиз…

By Журнал

Дејан Јововић: Шта се дешава са руском имовином на Западу?

Пише: Дејан Јововић После избијања рата у Украјини, фебруара 2022. године, западне земље су замрзле…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 1СТАВ

Естрадизација политичког живота у Црној Гори

By Журнал
Насловна 1СТАВ

Корито Иваново

By Журнал
Насловна 4СТАВ

Сложна браћа

By Журнал
МозаикНасловна 2СТАВ

Абазовић има отворен маневарски простор и одријешене руке

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?