Млади Иранац Алиреза Фироузја, један од свјетских шампиона у шаху, опет је пред немогућим избором: жртвовати каријеру или спортске и људске принципе. Једнам се одрекао иранског држављанства, па затражио азил у Француској, која га је свесрдно прихватила. Сада као француски држављанин суочен је са новом (политичком) забраном да игра против руског играча.
Подсјетимо. Када је имао само 12 година Алиреза Фирозуја постао је шаховски првак Ирана. Када је имао 14 година, стекао је звање велемајстора. Са 16 година био је свјетски вицепрвак у шаху, а од њега је бољи био само познати Магнус Карлсен. Прије двије године придружио се Гарију Каспарову, Бобију Фишеру и Карлсену, који су као тинејџери освојили престежни турнир у Прагу. Алиреза Фироузја не ужива само статус највећег шаховског талента данашњице, већ је постао играч око којег де одвија велика дипломатска игра.
Но, „дипломатска игра“ дјелује као еуфемизам. Како Иран не признаје постојање државе Израел, за њихове шахисте важила је препорука у случају да жријеб додијели Изрелца као проитвника имају обавезу да предају партију без игре. Фирозуја је и сам сносио усуд таквих одлука, али након што је 2019. године затражио званично препоруку Иранске федерације шта да ради уколико се опет сочи са истом ситуацијом, па опет добио исти одговор: „партије против Израелаца се не смију играти“, услиједио је његов захтјев да затражи азил у некој другој држави.
Алиреза Фироузја жртвовао је своје држављанство, напуштајући матерњи му простор како би његова шаховска каријера могла несметано да се одвија. Али шта ће(мо) сад, да ли ово шаховско чудо још једном мора да се повинује или да се супротстави политичкој вољи, овога пута Француске?
Редакција
