Западњачки, поготово амерички медији, у хистеричном растројству, очито, умишљају да се стварност може режирати по принципу холивудске продукције.
Читаву кампању против Русије прозападни медији профилишу кроз неколика холивудска клишеа: о злим непријатељима човјечанства (Русима), о невиној жртви (Украјина), о пороти (Европа), о спаситељу свијета (не о Христосу, већ о Америци).
Режирајући свој „украјински блокбастер“, првоспоменути злокобни стереотип служи сатанизаовању Русије, а све у сврху прибављања планетарне наклоности да се изврши први корак ка привредним ресурсима Русије, јер сви други одавно су опљачкани. Упоредо с тим, прави се и други корак, како би америчка администрација сакрила своје крваве руке, што су, такорећи, јуче задавиле Либију, Сирију, Авганистан или Јемен.
Друго. Украјина заиста јесте жртва и то вишеструка: америчка, руска, европска, али и сопствена. Према томе, овдје се укида филмска режија, јер Украјина није невина жртва! Посједује наоружање, има војску, има плаћенике, има добровољце, има на располагању подршку западњачких медија, који наступају све подлије; по свом демонском обреду, не истражују шта се у рату стварно збива, већ производе своје наративе о рату кроз дистрибуцију ужасавајућих информација: о наводном силовању Украјинки, о мајкама што својим тијелима штите бебе од гелера, о убиству сина у присуству оца итд. Гомилају, дакле, своје холивудске мотиве до застрашујућих размјера, ангажују своје историјске и политичке продуценте како би доказали да је Путин сâма инкарнација Адолфа Хитлера…
Америка је гурнула Украјину у амбис, а онда је оставила саму усред бездана. Неће јој помоћи, јер би тако угрозила себе. Америка ће увијек сачекати исход рата. А Европа, грешница, матора и сенилна још једно може да клеца и дипломатски да клацка, али никако, никако, никако да се сјећа свог античког дјетињства.
Све би дјеловало апокалиптички безнадежно само када не бисмо уочили једину врлину Америке. У другој половини прошлог вијека она је, ипак, подарила свијету нешто што може бити сламка спаса. Наиме, нешто од њеног интерног концепта слободе и демократије примило се у њеним синовима. Тако све чешће чујемо гласове из саме Америке што говоре како Русија није тако зла, као што ни Америка није тако добра. Погледајмо, Америка контролише планетарно популарне дрштвене мреже. Уосталом, она их је и створила у сврху контроле а не да се забављају масе у глобалном селу.
Међутим, управо ту је чека изненађење, више него бројне видео презентације младих људи, што истину о свијету причају до краја: ћутали смо о Јемену, Сирији, Либији, Авганистану, а сада причамо о Украјини!? У томе је иронија али и истина: так када се стварно проговори о Украјини, а не о интересима свјетских моћника за Украјину ће бити спасења.
Милован Урван
