Русија већ годинама шири свој утицај у Африци. Изгледа да се то дипломатски исплатило председнику Владимиру Путину, сада, након напада на Украјину.
Од Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку је 2. марта затражено да гласа о резолуцији која између осталог позива Русију, на „моментално, потпуно и безусловно“ повлачење трупа. Већина од 193 чланице УН је гласала за – односно 141 држава.
Током гласања, једна ствар је постала јасна: Африка је подељена по питању Украјине: Еритреја је гласала против, а 25 афричких земаља на овај или онај начин није подржало резолуцију против Русије.
Мароко, Камерун, Етиопија, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Буркина Фасо, Того и Есватини – нису гласале. Уздржани су били Алжир, Уганда, Бурунди, Централноафричка Република, Мали, Сенегал, Екваторијална Гвинеја, Конго Бразавил, Судан, Јужни Судан, Мадагаскар, Мозамбик, Ангола, Намибија, Зимбабве и Јужна Африка.
Јужна Африка – неутрална
Председник Јужне Африке Сирил Рамафоса брани „неутралан став” своје владе – чак је оптужио Запад да не чини довољно да дође до мирног решења руско-украјинског сукоба.
„Одбијање да се осуди овај рат ставља Јужну Африку на погрешну страну историје“, рекао је опозициони лидер Херман Машаба из странке Акција СА.
Према анализи анголског политиколога Оливија Н’килумбуа, многи представници АНЦ-а, који је на власти у Јужној Африци без прекида од краја апартхејда, лојални су Русији.
„Неки су мишљења да некадашњи ослободилачки покрет још много дугује Русима, још из времена Хладног рата, и да сада ми Африканци морамо да зац́утимо пред руском инвазијом“, рекао је он за ДВ.
Битка руских и немачких дипломата на Твитеру
Утицај Кремља у Јужној Африци постаје јасан у рату речи који тренутно тамо воде дипломатски представници Русије и Немачке.
Амбасада Русије у Преторији је у суботу твитовала: „Драги пратиоци, добили смо велики број писама солидарности од Јужноафриканаца, како појединаца тако и организација. Ценимо вашу подршку и драго нам је што сте изабрали да будете уз нас данас када се Русија, као и пре 80 година, бори против нацизма у Украјини!“ На то је стигло око 14.000 „лајкова“.
Немачка амбасада у Преторији, одговорила је овако: „Извините, али не можемо да ћутимо, то је превише цинично. Русија из сопствених интереса комада мушкарце, жене и децу у Украјини. Ово дефинитивно није борба против нациста. Срамота за свакога ко падне на то“, каже се у немачкој реакцији која се завршава реченицом у загради: „Нажалост, ми смо нека врста стручњака када је у питању нацизам“. Немци су добили већи број „лајкова“, али је истовремено и ово појашњење немачке амбасаде изазвало бурне реакције.
Не само да се истиче совјетска подршка ослободилачкој борби Јужне Африке против апартхејда и подржава наратив о окупацији Украјине који је конструисао председник Путин. Масовна огорченост према Немачкој такође се изражава на различите начине.
Један корисник пише: „Русија се само противи напредовању НАТО на украјинску територију. Последице ове експанзије су биле јасне и НАТО је одлучио да их игнорише. Овај рат је био предвидив и могао се избећи.“
А други корисник пита: „Какву је неправду Немачка чинила у Намибији?“ Други: „Шта је Немачка радила између 1939. и 1945. године?“
Dear subscribers, we have received a great number of letters of solidarity from South Africans, both individuals and organizations. We appreciate your support and glad you decided to stand with us today, when Russia, like 80 years ago, is fighting Nazism in Ukraine! 🇷🇺🇿🇦 pic.twitter.com/vj0N6ClhSJ
— Russian Embassy in South Africa 🇷🇺 (@EmbassyofRussia) March 5, 2022
Везе са Русијом из совјетских времена
Земље попут Анголе, Мозамбика, Зимбабвеа и Намибије такође су гласале о резолуцији о Украјини у Генералној скупштини УН „имајући на уму историјско пријатељство“.
Током борбе против колонијализма, Совјетски Савез је оружјем и обуком подржавао ослободилачке покрете ових држава, односно МПЛА, ФРЕЛИМО, ЗАНУ и СВАПО.
„Нарочито у Анголи и Мозамбику, практично није било политичких промена од ере Хладног рата. И зато пупчана врпца која повезује ове земље са Москвом никада није пресечена“, каже Н’Килумбу.
Влада Зимбабвеа критиковала је резолуцију Генералне скупштине УН као контрапродуктивну. У саопштењу Министарства спољних послова у Харареу се каже: „Зимбабве није уверен да је циљ резолуције дијалог – напротив: само још долила уље на ватру“.
Руска офанзива у Африци: ресурси, безбедност и оружје
Влада у Москви је последњих година проширила своје политичке, економске и пре свега војне односе са бројним афричким земљама. Путин је 2019. био домаћин самита Русија-Африка на којем су учествовала 43 афричка лидера.
Само годину дана касније, Русија је постала најважнији добављач оружја у Африци: према процени СИПРИ-ја за 2020. између 2016. и 2020. године око 30 одсто оружја извезеног у 49 земаља подсахарске Африке долазило је из Русије. Следе Кина (20 одсто), Француска (9,5 одсто) и САД (5,4 одсто).
Нигде на континенту руски утицај није растао тако брзо као у Централноафричкој Републици (ЦАР). Интензивирана сарадња Москве и Бангија почела је 2017. када је Русија први пут испоручила ратом разореној земљи оружје: калашњикове, пиштоље, ракете земља-ваздух. Од тада је Москва постепено повећавала своје присуство.
Разне руске компаније добиле су дозволе за ископавање злата и дијаманата у земљи. Председника Фаустин-Арханге Тоуадера сада чувају Руси. Његов главни саветник за безбедност је Валериј Сахаров, бивши радник руске обавештајне службе, ФСБ.
Русија је такође проширила своје присуство у кризи захваћеном Малију. Реч је између осталог о борцима групе Вагнер који се заједно са војним режимом боре против исламиста.
Политичка, историјска и војна зависност
Многе афричке државе се никада нису ослободиле стиска Москве. Друге су последњих година постале зависни од Москве, првенствено из војних разлога, рекао је гвинејски писац и интелектуалац Тиерно Моненембо за ДВ.
У том контексту је чак и разумљиво понашање 25 афричких држава које нису осудиле Русију у УН: „У таквој ситуацији, за афричке државе је тешко да заузму став. Када си мали, када си слаб, ако сте слабо наоружани и неразвијен, не мешаш се тек тако у сукоб војне суперсиле. То је посао великих играча“, каже Монембо.
На крају аутор додаје: „Постоји једна фуланска пословица која каже: Кокошка не мора да дискутује о цени ножа. Онај ко има нож, тај ће јој доћи главе, ма ко то био.“
Антонио Каскаи
Извор: Дојче Веле
