Има ли основа, на бази ових ноторних чињеница, да љубитељи црногорске државне самосталности макар ућуте и држе се по страни када је у питању изјашњавање о негативном карактеру садашње руске међународне политике?
1. Почетак 18 . вијека Црна Гора је дочекала са срушеним Цетињским манастиром и траговима државности, црквено-народне аутономије који су били буквално на издисају. Интервенција руског двора на челу са Петром Великим је обновила манастир као грађевину и успоставила власт петровићког владиката који је поново покренуо слободарски отпор Црногораца.
2. На прелазу из 18. у 19. вијек Црном Гором влада Свети Петар Цетињски који је међународну оријентацију своје земље формулисао ријечима: „Ко не био вјеран једнојезичној и једнокрвој Русији, да Бог да од њега живо месо отпадало, био проклет 3 пута и 3000 пута од мене“.
3. Средином 19. вијека у вријеме одсудне борбе за међународно признање, а у сусрет Берлинском конгресу, одлучујућа а задуго и једина подршка црногорске самосталности стизала је од царске Русије.
4. Комплетна економија и финансијска основа функционисања међународно признате Књажевине а потом и Краљевине Црне Горе 1878 – 1918 била је заснована на новчаној помоћи Руског царског двора. Просветни, официрски и црквени руководећи кадар црногорске монархије сколован је у Русији.
Има ли основа, на бази ових ноторних чињеница, да љубитељи црногорске државне самосталности макар ућуте и држе се по страни када је у питању изјашњавање о негативном карактеру садашње руске међународне политике?
Милија Тодоровић
