Nemačka vlada po prvi put je posvećena feminističkoj spoljnoj politici – tu nekada sporednu temu, šefica diplomatije Analena Berbok u senci ukrajinskog rata stavlja u prvi plan. Tamo gde je rat, feministička spoljna politika deluje kao ograničeno sredstvo protiv ratnika. Na kraju krajeva, glavni cilj svake spoljne politike jeste da se uopšte ne dozvoli da stvari odu toliko daleko. Međutim, u isto vreme, u konfliktnim situacijama feministički pristupi dobijaju na značaju, jer upravo je ženama tada potrebna posebna zaštita. U Nemačkoj se za tu temu malo ko zalaže kao nova ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni).
Bez obzira na to da li je na liniji fronta u Donbasu ili na konferenciji za novinare u Egiptu, ta 41-godišnja šefica diplomatije i majka dvoje dece, demonstrativno govori – i kao žena.
Ta perspektiva sastavni je deo njenih govora. Na svojim putovanjima, pre nego što za pregovorački sto sedne s muškim zvaničnicima, često se prvo sastane s lokalnim ženama i nevladinim organizacijama.
Ministarka spoljnih poslova „narativu moćnih država o geopolitičkim zonama uticaja, suprotstavlja se drugom pričom – o bezbednosti ljudi i ljudskim pravima“, kaže političarka Zelenih Agnješka Bruger, zadužena za pitanje odbrane. Tako je nedavno na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji Berbokova definisala Sporazum iz Minska u smislu feminističke spoljne politike:
„To nije samo pregovarački format ili tehnički termin. Radi se o bezbednosti ljudi. O tome da li porodice i deca u sred naše Evrope mogu da odrastaju bezbedno i u miru“, rekla je Berbok i citirala majke koje je srela na putu za Donbas početkom februara: „Tek kada su žene bezbedne, bezbedni su i svi drugi.“
Bezbednost u ženskim rukama
I koalicionim ugovorom nova nemačka vlada jasno se opredeljuje za feminističku spoljnu politiku: „Zajedno sa našim partnerima želimo da ojačamo prava, resurse i zastupljenost žena i devojaka širom sveta u duhu feminističke politike“, navodi se koalicionim ugovoru.
Zato vlada želi da se „imenuje više žena na međunarodne rukovodeće pozicije“.
U skladu s tim, u novoj vladi Nemačke, na svim bezbednosno relevantnim pozicijama po prvi put su žene. Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova u rukama su žena. A tu su i opunomoćenica Bundesvera i predsednica Odbora Bundestaga za odbranu.
Međutim, za feminističku spoljnu politiku u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova zadužen je muškarac: državni ministar Tobijas Lindner iz stranke Zelenih.
„To ne bi trebalo da ostane samo ženska tema. Ne radi se o tome da na ta mesta dođu žene, već da ženska perspektiva postane vidljiva u sukobima – i u ovom slučaju se za to brine jedan muškarac“, komentariše Bruger.
„Ne radi se o tome da sada dođu žene i onda bude manje kriza, to bi bilo naivno“, kaže predsednica Odbora za odbranu u Bundestagu Agnes-Mari Štrak Cimerman. Sukob u Ukrajini ne može uz pomoć žena brže da se reši, ali to ne menja činjenicu da „svetska politika mora da raskine s čisto muškom perspektivom“, naglašava ta političarka stranke FDP.
Sto godina malim koracima
Termin „feministička spoljna politika“ ili „feministički pristup“ nije nov.
„On seže najmanje do 1915. godine, kada se 1.200 žena okupilo u Hagu, ne samo da bi pozvale na okončanje Prvog svetskog rata, već i da bi usvojile 20 rezolucija“, podseća Kristina Lunc, osnivačica Centra za feminističku spoljnu politiku (CFFP) i autorka knjige „Budućnost spoljne politike je feministička“.
Nekoliko tih zahteva do danas je ispunjeno. Razumljivo je da će se vojni izdaci u Nemačkoj sada povećavati, kaže Kristina Lunc i istovremeno poziva na adekvatno jačanje organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Do pre samo nekoliko godina feministički pristup „bio je ismevan kao naivan“, priseća se Štrak-Cimerman. Ona priznaje da je i sama to činila. U međuvremenu je uverena da feministička spoljna politika znači sigurniji svet za njenu decu i unuke.
Feminizam ne znači „protiv muškarca“
To što se Nemačka dugo nije dovoljno ofanzivno zalagala za spoljnu feminističku politiku, ujedno je i generacijsko pitanje, smatra Štrak-Cimerman (63).
„Nekada su mnogi muškarci bili nervozni kada bi čuli reč feminizam, zato što je u mojoj generaciji feminizam značio ‘protiv muškarca'“, kaže političarka FDP. Ali kod mlađih ljudi će se ženska perspektiva probiti. „Važno je razumeti da se u ratu ne radi samo o tome ko ima najveće i najduže oružje, već šta se dešava sa onima čiji su muževi u ratu i koji kod kuće pokušavaju život dece da učine što normalnijim“, kaže Štrak-Cimerman.
Nekada „najmoćniju ženu sveta“, bivšu kancelarku Angelu Merkel, upravo su žene kritikovale da se nije dovoljno zalagala za ženska prava. Iako je na kraju svog političkog života kancelarka za sebe rekla da je feministkinja, to je bio dug put, i za nju.
Međutim, na međunarodnom planu Merkelova je bila lice žena. Kancelarka je bila jedina žena na sastanku G20. I žene sada moraju ponovo da se izbore za ulazak u tu grupu.
Izvor: RTS
