Петак, 15 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Слојеви цивилизација на Балкану

Журнал
Published: 4. март, 2022.
Share
Јован Цвијић, (Фото: Архива)
SHARE
Јован Цвијић, (Фото: Архива)

Београд, година 1922. Јован Цвијић има  план да синтезу својих испитивања о Балканском Полуострву, најпре представи у целини у фроми антропогеографских испитивања. Није му била намера да у овом делу изнесе антропогеографске и етнографске резултате о појединим земљама, до којих је дошао путовањем и проучавањем, већ да представи, у целини, своју концепцију  антропогеографије као младог огранка науке у овим просторима, тако настаје дело Балканско полуострво и јужнословенске земље.

,,После наизменичних напредовања и узмицања, која су дошла услед ванредних историјских догађаја и била каткад без везе са географским погодбама, распрострањење једне цивилизације у главном се задржало на природним пречагама “.

Често се наиђе на више цивилизација које леже једна преко друге као геолошки слојеви, а још чешће, се сретају испреплетани културни утицаји. Али се ипак могу издвојити географски појаси у којима је једна цивилизација оставила више трагова но друге.  Балканско Полуострво је изгубило најбоље плодове византијске цивилизације, најпре интелектуално и литерарно образовање, затим материјално благостање које је развило укус и луксуз код виших класа. Најјасније је одржана византијска вера у остацима византијске цивилизације средњих и нижих класа али се и они јављају промењени или преиначени.  Цивилизација источног римског царства распростирала се у српској и бугарској земљи Средњега Века. Историчари и археолози су констатовали често претежан утицај ове културе на архитектури, у администрацији, у верској организацији, као и у законодавству, литератури и у многим најобичнијим појавама материјалног живота.

Нови додири између Запада и балканског света јавили су се у доба Крсташких Ратова, затим за време владе Анжујске куће у Арбанији и за франачке и латинске владе у егејској области и у Цариграду. Значајнији је био утицај градских италијанских република, нарочито Млетака и Ђенове, који се ширио од Јадранског до Црног Мора. Мада су римска, донекле и млетачка култура биле дубоко продрле на Полуострво, њихово је распрострањење доцније регулисано рељефом; зато је данас њихова област ограничена на узано балканско приморје, на првом месту на јадранско.  Кад се изађе из јадранских градова западних утицаја брзо нестаје и завлада патријархални режим. Српска приморска држава Зета захватала је знатан део јадранског приморја латинске цивилизације, и из Зете су разноврсни утицаји те цивилизације продирали у унутрашњост Полуострва.

Још су први проматрачи обратили пажњу на сличност између римске тоге и црногорске струке и држали да су српска племена примила струку од романизованог становништва. Није искључена могућност да су и жељезни преклади са животињским скулптурама, каквих има нарочито у Црној Гори и Херцеговини, келтско-илирског порекла. Као знатни карактери двеју старих цивилизација остају с једне стране православна вера и ћирилица, а с друге католичка вера и латиница; али те две вере стварно нису у онаквој супротности као у ранијим временима; а ћирилица и латиница су све више у општој употреби, нису ограничене на припаднике једне вере.

Извор: Балканско полуострво и јужнословенске земље

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Немачка против Русије
Next Article Рат у украјини захуктава инфлацију и скок цијена у ЕУ

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Опозиција у пубертету

Пише: Редакција Свака људска дјелатност претпоставља процес сазријевања, усавршавања и сл. Тога није лишен чак…

By Журнал

Посљедња шанса

Направити Коалициони Владу (30. “коловоз” плус мањине) при чему би ЗБЦГ и УРА имали мало…

By Журнал

О историји и фантазији: Ко није саградио Храм Светог Саве

Тешко је рационалним аргументима побијати тврдње које су очигледно неистините али, кад их изговара председник…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 2СТАВ

Светионик, Хамлетова фрула

By Журнал
КултураМозаикНасловна 6

Бећковић о Данојлићу: Само он зна како је стигао код Бродског док је Петроград још био Станица у пустињи

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 3

„Ми живимо вријеме предмета“: Жан Бодријар о потрошачком друштву

By Журнал
Култура

Проф. Миодраг Михаљевић: Еволуција науке – савремени изазови у свијету дигиталне безбједности

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?