Kao ideologa nihilizma, jeromonah Serafim Rouz vidi nemačkog filozofa Fridriha Ničea. Nihilizam je bio pokretač kako totalitarnih ideologija (pre svega nacional-socijalizma i komunizma), tako i savremenog liberalnog kapitalizma, koje ponovo gradi „novo vreme za novog čoveka“. Naravno, ponovo bez Hrista. Pa ipak, Niče je toliko bio opsednut Hristom da mu je posvetio pola života, pokušavajući da ga racionalizuje. Pokušavajući da raciom dokuči Bogočoveka, Niče ga razumeva i svodi jedino na ljudsku prirodu, odvojeno od božanske, što su kroz povest pokušavali nestorijanski jeretici, koji su Djevu Mariju umesto Bogorodicom nazivali „Hristorodicom“.
Neki novi nestorijanci pokušavaju da nam predstave „istorijskog Hrista“ praveći kompjuterske crteže i skice kako je Bogočovek „zaista“ izgledao. A istina je sasvim drugačija. Da nije pogrešno što ga japanski pravoslavci doživljavaju kao čoveka azijatskog izgleda, ili što ga afrički pravoslavci takođe predstavljaju kroz lokalnu fizionomiju. Jer Bogočovek Hristos je jednako darovan svima. Apsolut kojeg je nemoguće ukalupiti, ograničiti ili izmeriti ljudskim merama. Zato je svako od nas pozvan da umre za Ničeovog „natčoveka“ u sebi, a rodi se za svečoveka Dostojevskog. To jedini lek koji će nahraniti glad duše koju osećaju svi oni koji su svesno odbacili Hrista.
„Ateizam, istinski ‘egzistencijalni’ ateizam koji gori od mržnje prema naizgled nepravednom ili nemilosrdnom Bogu, je duhovno stanje; to je pravi pokušaj da se uhvati u koštac sa pravim Bogom… Niče je, nazivajući sebe Antihristom, time dokazao svoju intenzivnu glad za Hristom.”
Jeromonah Serafim Rouz
Izvor: Fejsbuk
