Масовно цурење података из једне од највећих приватних банки на свијету Credit Suisse, разоткрило је скривено богатсво клијената који су учествовали у мучењу, шверцу дроге, прању новца, корупцији и другим озбиљним злочинима. Детаљи о рачунима повезаним са 30 000 клијената банке Credit Suisse из цијелог свијета показују ко су власници преко 100 милијарди швајцарских франака уз једној од напознатијих финансијских институција.
Звиждач је прослиједио податке њемачком листу „Зидојче цајтунг“ који их је подијелио са непрофитном новинарском групом Пројекат за извјештавање о организованом криминалу и корупцији (OCCRP) и са још 46 медијских организација широм свијета, укључујући британски „Гардијан“ и „Њујорк тајмс“.
Подаци се односе на рачуне који су отворени од 1940-их година до 2010-их, али не и садашње дјелатности банке.
Цурење података показује да је банка Credit Suisse отварала рачуне и настављала да пружа услуге не само ултрабогатим особама већ и онима са очигледно проблематичном историјом која је могла бити потврђена обичном интернет претрагом. Међу највећим открићима је чињеница да је банка настављала да послије са клијентима и након што су банкарских званичници утврдили да постоје сумњиве активности у вези са њиховим финансијама.
„Гардијан“ пише да подаци показују да су међу клијентима банке између осталих били шеф берзе из Хонг Конга који је осуђен због корупције, милијардер који је наредио убиство његове либанске дјевојке поп звијезде као и директори који су покраји венецуаленску државну нафтну компанију.
Краљ, синови аутократа, трговац бијелим робљем
Међу особама које се наводе да посједују рачуне вриједне милионе долара у Credit Suisse банци су Краљ Абдулах II из Јордана и двојица синова бившег египатског чврсторукаша Хоснија Мубарака.
Још један Мубараков присташа који је примао услуге Credit Suisse је и његов бивши шпијун Омар Сулејман. Он и његови сарадници су наведени у подацима као власници рачуна са преко 26 милиона фунти 2007. Сулеиман је имао застрашујућу репутацију у Египту, гђе је надгледао мучења и кршења људских права.
Међу осталим клијентима су синови пакистанског шефа обавјештајне службе који је помогао да се милијарде долара од Сједињених Држава и других земаља прослиједе муџахединима у Авганистану 1980-их година.
Са једног од рачуна, наведеног у подацима, у власништву Ватикана пребачено је 350 милиона еура за инвестицију у некретнину у Лондону која је у центру актуелне кривичне истраге у којој је оптужено неколико особа, укључујући и једног кардинала.
Један од клијената Стефан Седерхолм, шведски компјутерски техничар који је 2008. отворио рачун у Credit Suisse, добијао је услуге банке двије и по године након што је осуђен на доживотну затворску казну због трговине бијелим робљем на Филипинима.
Подаци откривају да су клијенти банке били и политичари који су повезивани са корупцијом, прије или током посједовања банквног рачуна. Једни од најоулоглашенијих случајева у историји Credit Suisse је укључује корумпираног филипинског диктатора Фердинанда Маркоса и његову супругу Имелду. Процјењује се да је тај пар током његова три предсједничка мандата, који су завршени 1986. године, из земље извукао 10 милијади долара.
Мада је Фердинанд Маркос међу најозлоглашенијим клијентима банке, њему могу да парирају само рођаци бруталног нигеријског диктатора Санија Абаче за којег се вјерује да је украо пет милијарди долара за шест година. Одавно је познато да је Credit Suisse пружао услуге Абачиним синовима, омогућивши им да отворе рачуне са 214 милиона долара.
Подаци показују да је швајцарска банка услуге пружала и Павлу Лазаренку, који се након једне корупционашке године на дужности премијера Украјине 1998. пријавио за рачун у Credit Suisse банци. Мјесец дана након што је под притиском ривала поднио оставку, отворио је први од два рачуна у швајцарсој банци. На једном од њих је касније било преко осам милиона швајцарских франака.
Банке у обавези да политичаре подвргну провјери
Политичари и државни званичници су међу најризичнијим клијентима за банке због њиховог приступа државним фондовима, нарочито у земљама у развоју са слабим законским безбједносним механизмима против корупције.
Банке и друге финансијске институције су због тога у обавези да политички експониране особе подвргну најстрожим провјерама.
Више од 90 држава, од којих су већина у свијету у развоју, остају у мраку по питању тога када њихови богати утајивачи пореза крију новац на швајцарским рачунима.
Управо то је био један од мотива звиждача који је прослиједио податке наводећи да се таквим банкарским системом „намеће неуравнотежени финансијки и инфрастриктурни терет државама у развоју, доприноси њиховом искључивању из система у догледној будућности“. „Оваква ситуација омогућава корупцију и лишава државе у развоју неопходног прихода од пореза. Те земље због тога заправо пате од обрнутог швајцарског Робин Худ подухвата“, преноси „Гардијан“ изјаву звиждача.
„Свјестан сам да посједовање офшор рачуна у Швајцарској не мора да значи и утају пореза или неки други финансијски злочин. Међутим, вјероватно је да је значајан број ових рачуна отворен са једином сврхом да се сакрије богатство од фискалних институција или избјегне плаћање пореза на капиталну добит“, наводи се још у саопштењу.
Из банке тврде да су то раније праксе
Кендис Сан портпаролка банке, у реаговању на цурење података навела је да „Credit Suisse снажно одбацује наводе и импликације које се односе на наводне пословне праксе банке“. Она је казала да већина од процурјелих података датира уназад неколико деценија у „вријеме када су се закони, праксе и очекивања од финансијских институција разликовала у односу на данас“.
Цурење названо „Швајцарске тајне“ услиједило је након Панамских папира 2016, Рајских папира 2017 и Пандора папира прошле године. Сва ова документа бацила су свјетло на тајновито пословање банки, правних фирми и офшор провајдера финансијских услига који омогућавају богатим људима и институцијама – укључујући и оне оптужене за злочине – да помјерају огромне суме новца, углавном ван домета пореских и полицијских служби.
Швајцарска да себи приушти савјест
Нова открића ће вјероватно појачати правни и политички притисак на швајцарску банкарску индустрију и нарочито на Credit Suisse банку, која се још опоравља од изненадне смјене двојице извршних директора.
Са чврстим законима о банкарској тајности, Швајцарска је дуго била уточиште са особе које желе да сакрију новац. У посљедњој деценији, највеће банке те земље – нарочито Credit Suisse и УБС – нашле су се на мети власти у Сједињеним Државама и другим земљама које покушавају да сузбију утају поиреза, прање новца и друге злочине.
Дебата око тога да ли је швајцарска банкарска индустрија подвргнута довољним реформама ће вјероватно бити поново покренута усљед новог цурења. Звиждач тврди да банке нијесу једини кривци за овакву ситуацију јер оне просто „поступају као добри капиталисти максимизирајући профит у правном оквиру у којем дјелују“.
„Просто речено, швајцарски законодавци су одговорни за омогућавање финансијских злочина а – захваљујући директној демократији – швајцарски народ има моћ да учини нешто тим поводом. Мада сам свјестан да су закони о банкарској тајности дијелом заслужни за економски успјех Швајцарске, увјерен сам да тако богата земља треба да буде у могућности да себи приушти и савјест“.
Нада Богетић
Извор: Вијести
