У политичком израбљивању комике и смијеха Милан Кнежевић добија озбиљног конкурета у Филипу Аџићу. Право говорећи, и сам лидер ГП УРА Дритан Абазовић повремено вреба прилику из прикрајка. Но, сада је позорност на себе скренуо г. Аџић. Ево његове изјаве:
„На мјестима потпредсједника те Владе [није баш јасно на коју Владу тачно мисли, прим. М. У.] желимо да видимо Србина, Црногорца и Бошњака, како бисмо и на симболичном нивоу показали спремност европске владе да сваког грађанина третира подједнко“.
Ето, ко би рекао да је тако лако и јефтино измирити грађане Црне Горе!
Међутим, заклео бих се да је овдје по сриједи стари, испробани рецепт из времена СФРЈ.
По сличним принципима и у том раздобљу наше напаћене историје „политичка коректност“ регулисала се пуком расподјелом политичких улога, те је сваки народ и народност могао уживати своју илузију праведности. Колико је тај идеолошки стереотип о братству и јединству био виталан показују стотине вицева. Овдје вриједи испричати један који веома подсјећа на Аџићеву јефтину демагогију. Наравно, у симболичкој равни.
Били Словенац, Босанац, Србин и Црногорац у једном авиону. Изненада, авион се поквари и почне да пада. Пошто су у авиону била само три падобрана, а њих четворица, сваки почне да се отима за падобран. Каже Црногорац:
· Нас је мало. Ако ја погинем, биће нас још мање. (Босанац му да падобран.)
Затим каже Словенац:
· Ми Словенци смо паметни људи, штета би било да ја погинем. (Србин му дода падобран)
Словенац и Црногорац искоче, а Босанац каже Србину:
· Шта ћемо ја и ти, јаране? Нас двојица, а један падобран.
Србин одговори:
· Не брини ти ништа, имамо ми два падобрана. Ја сам Словенцу дао ранац – он је паметан, смислиће нешто до земље.
Милован Урван
