Јуче је у Подгорици, усред Црне Горе, „устоличен“ реис исламске заједнице, на сљедећи начин:
“Фејзићу је меншуру, шеријатско-правно овлаштење да може ваљано вршити дужност првака муслимана у Црној Гори, уручио предсједник Управе за вјерске послове Републике Турске Али Ербаш.”
Дакле, државни службеник, задужен за вјерска питања, руководилац државног органа државе Турске, овластио је поглавара исламске заједнице у Црној Гори – да ради свој посао! Ред је да се сјетимо да је римски папа као врховни вјерски поглавар овдашњих католика, истовремено шеф (међународно признате) друге државе – Ватикана, и да као такав даје овлашћења бискупима у Црној Гори – да служе, не у Ватикану, него у Црној Гори.
И, онда, можемо да закључимо како овдашњим монтенегринским националистима и ДПС трудбеницима са Крушевог ждријела крај Цетиња – не смета директно уплитање државних органа двије стране државе у вјерске послове домицилних црногорских муслимана и католика, али су спремни да изазову грађански рат када православног митрополита на Цетињу, рукополаже и устоличава вјерски поглавар из Београда (али, ипак, не формални и/или званични државни службеник Србије ). Притом, присјетимо се, тај патријарх то ради дуже него што турска администрација поставља реисе по ЦГ, и (није занемарљив податак) пуно више грађана Црне Горе подржава (даје легитимитет) долазак српског патријарха на Цетиње, него што има оних црногорских грађана који, једнако легитимно, подржавају ово администрирање турске државе по Подгорици.
Џаба! Само је и даље, једини и највећи проблем, очигледно мимо свих токова легалности и легитимности, када неко или нешто носи придјев „српски“!? И то – све је то од прекјуче, од кад Мило Ђукановић више није симпатизер Патријаршије у Београду.
Милија Тодоровић
