Пише: Ранко Рајковић
Неправедно би било рећи да су подржаваоци ДПС-а преварени од стране партије за коју су гласали.
Програмска обећања и слогани партије били су обећавајући. Подсјетимо се како су се смењивали.
Први слоган ДПС-а за изборе одржане децембра 1990. године гласио је“Године почињу јануаром” што је било апсолутно тачно и вјековима познато већини становништва планете Земље. Календар са јануаром као првим од дванаест мјесеци у години установљен је још у доба Јулија Цезара због чега се зове Јулијанским календаром.
Послије година са почетним јануаром дошла је нова парола “Ми знамо како”. Што више времена протиче и што се више раскринкава криминална хоботница убјеђујемо се у истинитост и ове изборне поруке. Они су заиста знали како да стекну богатства, изиграју законе, опљачкају државу и сачувају власт пуних 30 година.
Послије ове двије изборне пароле долази до цијепања јединственог ДПС-а. Двије гране наступају под двије различите фразе. СНП има слоган “Сигурно” а ДПС слоган “Такав нам треба”.
ДПС-ов слоган је „Такав нам треба“ више би одговарао истини да је гласио „Такав нас требује.“ Касно смо схватили да смо таквоме припали као редовно следовање током свих мандата. Народ је требован за гласачке марифетлуке. Држава је требована за отимање и пренос опљачканог новца у топлије крајеве и безпорезне, егзотичне рајеве.
У упоредној анализи политичке фразеологије протеклог времена долазимо до закључка да је за Црну Гору било много корисније да су ДПС и СНП као два крила јединствене па поцијепане партије замијенили своје слогане.
Природније је било да ДПС-ов слоган гласи “Сигурно” јер је по упућенима ДПС још тада због сигурног добитка избора штампао 50 хиљада лажних личних карата за фантомске бираче. Предсједник Уставног суда је за други круг предсједничких избора за једну ноћ донио 14.000 позитивних пресуда у корист гласача Мила Ђукановића који су га од изборног губитника у првом кругу избора довели до изборног побједника у другом кругу избора. То се зове “Сигурно”.
Какав је човјек требао сиромашној и демократски неразвијеној Црној Гори? Скроман, радан, образован, лако смењив, који неће бити похлепан нити се свим силама трудити да згрне што више новца и постане доларски мултимилионер на рачун осиромашења свог народа. С аспекта народног и државног интереса парола “Такав нам треба” више је пристајала кандидату СНП-а него кандидату ДПС-а.
У предреферендумском периоду лансирана је парола “Прво држава па демократија”. Таквом политичком фразеологијом наговијештено је да референдум неће бити демократски јер му је задатак да се преко њега по сваку цијену дође до државе макар преваром, насиљем, лажима, фалсификатима, манипулацијама противно вољи и расположењу народа. Носиоци ове пароле су поручивали народу да се стрпи и сачека да добијемо своју државу, стабилизујемо је економски и институционално, отклонимо пријетње унутрашњих и спољњих непријатеља па да послије тога почнемо с увозом демократије коју ћемо расађивати диљем Црне Горе по плану партије. За државу ћемо се дакле изборити недемократским средствима. Касније ћемо држави и грађанима компензовати претрпљено безакоње и тиранију увозом демократије у великим количинама.
У овој сулудој стратегији све се нашло у кумбуљу и партије, и власти, и будућа прореферендумска и контрареферендумска држава, и грађани слијепо привржени властима и они други слободномислећи који су у властима препознали лажове, насилнике и узурпаторе мира и поретка. Мислим да је примјена ове фразе и њој следственог приступа резултирала огромним унутрашњим подјелама и дуготрајном нелојалношћу једног дијела становништва на неприродним основама створеној држави. Постали смо уникатна држава којој је демократија била пријетња у процесу стварања.
Чак и само значење демократије као владавине народа (од грчких речи демос – народ и кратеин – владати) показује колико је била субверзивна синтагма“Прво држава па демократија” и колико је био контрапродуктиван начин на који је референдум организован и спроведен.
Не треба се чудити што Црна Гора има велики број нелојалних грађана. Они још увијек Црну Гору не доживљавају као своју исконску државу већ као наметнуту партијско идеолошку творевину саздану на комунистичкој идеологији, искључивостима и кривотворењима. Географској Црној Гори са природним љепотама и предкомунистичким материјалним и нематеријалним наслеђем ови грађани остају принципијелно и дубоко привржени. Свака насилна употреба наметнутих државних симбола попут грба, заставе, химне, шупљег ораторства о значају патриотизма подсвјесно их иритира и тјера на отпор са истицањем других, у свом историјском наслеђу и сопствености, емотивно доживљених симбола.
Дуготрајни проблем располућене Црне Горе тражи објашњења у историји, психологији, менталитету, филозофији, културној и социјалној антропологији.
Можда би се ствари друкчије одвијале да је све ријешено у првом кругу првих предсједничких избора одржаних 9. децембра 1990. године. Момир Булатовић, побједник првог круга избора још тада је почео у јавност износити чињенице о организованом криминалу и увозу контигената банана у којима се шверцовао кокаин. У једном ТВ дуелу Момир Булатовић је спочитао Милу Ђукановићу да је Црна Гора по глави становника највећи увозник банана на свијету. ПО тој рачуници сваки становник Црне Горе од ујутру рођене бебе до увече умрлог пензионера требао је годишње да поједе 100 до 130 килограма банана.
Да се у бананама шверцовао кокаин потврђује и не тако старо откриће о 500 килограма кокаина у контигенту банана који је увезла трговачка компанија “Воли”.
Међутим уз помоћ преко ноћи донијетих 14.000 пресуда 23. децембра 1990. године побиједио је ДПС-ов слоган “Такав нам треба” који је у разним варијантама остао дјелотворан одржавајући ДПС на власти пуних 30 година.
Побједом човјека који нам је тобоже требао почиње силовитије увођење Црне Горе у сферу организованог криминала. Добили смо оно за што смо гласали. Екстра богату класу политичког врха и повезаних лица. Насупрот њима имамо опљачкану, девастирану и посвађану Црну Гору.
Када смо почели назирати у ком луксузу и на колико високој нози живе људи из црногорске власти и њихова блиска окружења пристигла је нова, крајње парадоксална изборна парола владајућих. Гласила је “Да живимо боље”.
А куд ћете брате живјети боље од овога како сада живите питали су се разумни људи по Црној Гори. Џаба. Послије нове изборне побједе новоуспостављена класа је наставила да живи све боље и боље. Од доларских милионера напредовали су ка доларским милијардерима.
У следећим циклусима појављивале су се умјерене и безличне изборне фразе којима је у први план стављена држава Црна Гора. Услиједили су једни за другим слогани “Побједа је Црне Горе” па “Европска Црна Гора”, затим “Напријед Црна Горо” након тога “Одлучно за Црну Гору”.
Што јој се више славило име Црна Гора је постајала све већи голаћ. Све сиромашнијој и у безакоњу и криминалу огрезлој држави даване су редовне инфузије патриотизма. Оживјели су покличи и личности из Другог Свјетског рата.
Чак су и Варвари навијачи спортских клубова “Будућност” на утакмицама са трибина скандирали много смисаоније и маштовитије пароле од оних које су скупе маркетиншке агенције смишљале за потребе ДПС-а.
Утакмице се заврше. Навијачи се разиђу кућама некад задовољни а некад незадовољни резултатом. Ту шансу никад нијесу добили грађани Црне Горе. Њима је унапријед био режиран резултат. Једнима је увијек био намијењен пораз, другима побједа у име очувања лажног патриотизма а властодржачкој мањини енормно богатство и статус изнад закона. Сво вријеме ДПС је врло успјешно спроводио и одржавао тензије, мржње и сукобе међу народима Црне Горе.
Током следећих десет година саопштавано је и изборним добитницима и изборним губитницима да се држава креће сигурним кораком уз нови изборни слоган који је баш тако и гласио “Сигурним кораком”. Реалним и разложним људима било је јасно да држава све више посрће под организованим криминалом, корупцијом и крчмењем богатстава од стране појединаца на власти и особа с влашћу повезаним. Била је далеко и од једног јединог корака напријед, камоли од хода сигурним кораком.
Када је ДПС пустио у оптицај слоган „Мило Ђукановић – за стабилност и напредак Црне Горе” социјално економска раслојавања у Црној Гори бивала су све већа и већа а националне подјеле све дубље и дубље. Скоро да се назирао крај ДПС владавини. Ниједна странка није хтјела ући у коалицију са њима.
У Црној Гори народу су се отвориле очи јер је напокон видио за какву се Црну Гору одлучно боре особе које су пратили многобројни скандали, афере, бруке и дјеловања којим се срамотило име државе.
Под слоганом “Одлучно за Црну Гору” ДПС је изгубио изборе 2020. године. Носилац листе, бивши премијер Душко Марковић рећи ће нешто касније да је ДПС изгубио власт зато што му је коалициони капацитет био близак нули. Многи аналитичари сматрају да је покушај отимања црквене имовине ДПС коштао власти.
Опозиција је те 2020. године наступила са народу пријемчивијом политичком фразеологијом. На изборе су изашле листе “За будућност Црне Горе”; “Мир је наша нација”; “Црно на бијело” и побиједиле тродеценијски власт дајући наду Црну Гори.
Уколико је у позадини те побједе ипак стојала Митрополија Црногорско Приморска на чију је имовину бацио око ДПС, треба се у име досадашње историје и свих друштвених и мултиконфесионалних вредности државе захвалити Цркви на апсолутно ненасилном отпору који је у последњем тренутку омогућио неопходне друштвене промјене. Тај Гандијевски подухват током литија снажан је доказ о пробуђеној моралној снази народа и државе Црне Горе. Нема ничег изненађујућег што су од стране вође ДПС-а саборне поворке тихих и достојанствених вјерника назване “Лудачким покретом”
Под новом влашћу тужилаштво, судство, полиција, јавно мњење успјели су начети врх леденог бријега и онеспокојити оне који су се заклињали у Црну Гору због очувања својих незаконито стечених богатстава и безбједног уживања у опљачканоме мимо домашаја закона.
Мултиконфесионални и мултикултурални склад нове већине показао се хармоничнијим и јачим од истоименог склада који је на строго формалин начин спроводио ДПС током своје дуге владавине. Коалиција која већ пет година влада Црном Гором даје мјерљиве резултате.
Примјена последње изборне пароле свргнуте власти могла би уз малу допуну донијети корист укупној Црној Гори.
Та садржајна фраза гласила би – “Одлучно за Црну Гору против спреге организованог криминала и корумпиране власти”
П. С.
Да би се писало о политичкој фразеологији нових власти неопходна је историјска дистанца од рецимо десетак година. Толико времена је потребно да би се ријечи, изрази, клишеи, фразе усталиле у јавном говору и окомотиле у језику политичара до аутоматске и спонтане употребе.
