Piše: Mirjana Brajković
Jedna uvala na Jadranskom moru u Crnoj Gori čuvena je i po nerešenom sporu. Perazića Do prepoznatljiv je ne samo po prelepoj plaži i prirodi, već i po ogromnoj zidini na mestu nekada omiljenog jugoslovenskog Hotela AS. Nije to samo priča o lošoj privatizaciji, nerealnim ambicijama, lažnim bankarskim garancijama, višedecenijskom sporu države sa investitorom… To je zapravo svedočanstvo jednog vremena – priča duga više od pola veka.
Jadranski biser koji su potopile afere – šest decenija burne istorije Hotela AS i sudski spor bez epiloga
Napušteno zdanje privlači pažnju turista.
„Neverovatno je. Juče smo se popeli na vrh i gledali zalazak sunca. Unutra je mnogo grafita, pravih umetničkih dela“, kažu turistkinje iz Meksika.
Dok su neki oduševljeni neobičnim prizorom, drugi su zbunjeni.
„Nije mi lepo, ne znam ni šta je ovo“, kaže turistkinja iz Brazila.
Nije ni bezbedno posebno za one koji zarad selfija i malo slave na društvenim mrežama odluče da rizikuju i popnu se na visoke kranove.
Od jugoslovenskog turističkog bisera do velike afere
Ne zna se ni ko je vlasnik – bar dok sud ne presudi u sporu koji vodi država sa kompanijom koja je 2002. godine u procesu privatizacije kupila stari Hotel AS. Novinar Goran Kapor kaže da hotel ima 60 godina dugu istoriju.
Pripremila Mirjana Brajković
„Krajem šezdesetih godina prošlog veka je tadašnji Auto-moto savez Jugoslavije zajedno sa nekim Auto-moto klubom iz Nemačke planirao da gradi veliki hotel u Perazića Dolu i naselje privatnih vila“, kaže Kapor.
Bivši ministar turizma i direktor Budvanske rivijere Ivo Aramenko kaže da je to bio dobro zamišljen hotel.
„To je sve divno išlo do 1972. godine, kada se desio taj lom u partiji, u jugoslovenskoj politici, gde je taj splitski govor Tita na neki način inspirisao. Dobili su zadatak svi republički komiteti da se obračunaju sa tehnomenadžerima. Navodno su to bili krivci za neke slabosti koje su se dešavale u razvoju privrede Jugoslavije. To je bila jedna sječa, jedan obračun sa svim direktorima velikih preduzeća, veoma uspešnih. I jedan od tih bisera je bio i Hotel AS, odnosno direktor i rukovodstvo Auto-moto saveza Jugoslavije sa sedištem u Beogradu“, seća se Aramenko.
Goran Kapor objašnjava da je istorija hotela povezana sa jednom od najvećih afera u Jugoslaviji.
„Ono što se ispostavilo iz dokumentacije koju je tadašnje tužilaštvo razotkrilo jeste da te vile oni uopšte nisu gradili, već su se one vodile kao trošak izgradnje hotela. To je bila jedna od najvećih afera u Titovoj Jugoslaviji, završila se nekom istragom, uhapšeno je par osoba, neki su podnosili ostavke, a hotel je, iako potpuno završen neke 1973. ili 1974, stajao pod ključem, odnosno pečatom tužilaštva desetak godina. Ponovo je otvoren početkom osamdesetih i radio je do privatizacije 2002. godine, kada je srušen“, objašnjava Kapor.
Luksuzni hotel na 17 spratova ostao samo na papiru
Investitor je hotel platio pet miliona maraka. Obećao je da će uložiti još 22 miliona i za godinu napraviti luksuzni hotel sa 17 spratova koji bi podsećao na kruzer usidren u stene, sa helidromima, bazenima, marinom, kockarnicom, podvodnim restoranom, apartmanima za šeike i njihove hareme…
Napravio je samo betonski kostur, a onda su usledile krivične prijave, novi rokovi, lažne garancije i višedecenijski spor sa državom.
Ivo Aramenko podseća da je taj projekat odobrila tadašnja vlada.
„Trebalo je proveriti mogućnost investitora u datom trenutku. Mi smo imali dobar objekat koji je srušen, njega je trebalo samo renovirati malo. Zašto se ušlo u toliku strukturu, to je sada meni nejasno šta je investitor htio. Precenio je svoje mogućnosti. Nekako se olako računalo na te jeftine ruske pare koje su dolazile u Crnu Goru ono što kažu, u velikim količinama. Mislio je da će od toga napraviti nešto veće“, kaže Aramenko.
Goran Kapor kaže da je Crna Gora zbog tog hotela mnogo izgubila.
„Hotel je trebalo biti otvoren 2003. godine, to je 23 godine nekorištenja hotela, nepostojanja prihoda od nekih poreza, doprinosa koji bi postojali da taj veliki gradiozni hotel radi. Tako da svakako možemo reći da prihod države ne bi bio ispod tri miliona evra godišnje“, ističe.
Sudski spor odlučuje o sudbini hotela
Dodaje da ipak ima šanse da se čvor razveže i hotel završi.
„U Privrednom sudu je spor gde Budvanska rivijera i država traže poništenje tog ugovora iz 2002. godine i ako se taj spor završi pozitivno po državu i Budvansku rivijeru, onda bi hotel trebalo da bude vraćen Budvanskoj rivijeri kao prodavcu toga hotela”, kaže Kapor.
Ivo Aramenko kaže da objekat pamti u njegovom najboljem svetlu.
„To je bilo zaista bajka. Objekat je imao takav sadržaj, da je to fantazija bila. Ta slika meni je još u glavi. Ja to gradilište ne gledam“, kaže Aramenko.
Gledaju ga turisti – zbunjeno, lokalno stanovništvo pomalo i zadovoljno. Kažu, bolje je što hotel nije završen, jer bi tada za njih i plaža u Perazića Dolu bila nedostupna.
Izvor: RTS
