Пише: Данијел Гарић
Албанија је недавно почела да гради три мале хидроелектране у горњем току ријеке Цијевне, непосредно уз границу с нашом земљом. Иако је као потписница међународних протокола била у обавези да обавијести Црну Гору и консултује се с њом, прије изградње енергетских објеката, Албанија то још једном није учинила. Истраживали смо у којој мјери ови пројекти могу негативно утицати на животну средину у нашој земљи и који су механизми заштите од оваквих поступака.
Као земља која скоро 100% енергије добија из хидроелектрана, Албанија је европски рекордер: више од половине тих објеката су приватне, концесионе хидроцентрале. Само неколико километара узводно од црногорске границе, у селу Вукељ, Албанија је почела да гради 4 хидроцентрале. Иако је била у обавези да о томе обавијести Црну Гору у свакој од фаза пројекта, и да гради једино и само уз наше допуштење, комшије то још једном нису урадиле.
Нико Ђељај живио у Њујорку скоро деценију и по. Вратио се да би се борио да спаси своје село након што се у њему, мимо знања јавности, појавила тешка механизација и почела да преграђује ријеку. Један је од ријетких које, како каже, власти у међувремену нису успјеле да ућуткају пријетњама, притисцима и отказима.
„Људи против којих се боримо су бизнисмени, олигарси, али и државни званичници који им помажу, који их штите, дају им дозволе да нам униште земљу, користе ријеку да направе електране, да нам узму воду, рибу и сво природно богатство ради њиховог личног богатства“, казао је Ђељај.
Темељ за прву од четири хидроцентрале је спреман за насипање бетоном.
Низводно слиједи каскадни низ од још 4.
Све се гради у Националном парку Албански Алпи.
За Бесјану Гури, добитницу Зеленог Нобела, голман признања, ријеч је о бруталном правном насиљу над људима и природом.
„Ово није локално, ово је међународно питање. Ово је правно насиље. Нико није знао шта планирају док нису стигли багери“, каже Гури.
„Морате знати да Албанија игнорише међународне прописе и протоколе које је потписала. Не раде то само у односу са вама, не одговарају ни на забринутост која стиже из Македоније и Грчке због пројеката које гради“, мишљење је биолога Олси Нике.
„Ми смо 19. октобра покренули судски процес. Ово ће изазвати велике посљедице на ријеци и код вас. Требало би да се више заинтересујете за те посљедице“, каже Гури.
„Ви кад одузмете воду, тај вишепростор није оно што је некада био. И мислим да се максимално требају укључити не само поједине невладине организације које у томе налазе неки свој простор за рад, него државне институције“, истиче биолог Златко Булић.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде тврди да комуникација са албанским колегама траје још од 2019. године, да се одвија преко заједничких међудржавних тијела уз посредство Секретаријата ЕСПО конвенције и његових експертских комисија, и да ће пратити прекограничне утицаје ових пројеката на основу релевантних података и стручних анализа. Ипак, за спровођење ЕСПО конвенције у Црној Гори надлежно је Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера.
Одговор на молбу да нас обавијесте о досадашњим активностима спроведеним на плану комуникације са колегама из Албаније и Уједињеним нацијама до припреме ове приче нисмо добили. али јесмо пред емитовање одговор из УНЕЦЕ-а, задуженог за спровођење ЕСПО конвенције.
„Налазе и препоруке које се тичу испуњавања обавеза Албаније према ЕСПО конвенцији у вези са планирањем и изградњом неколико малих хидроелектрана на ријеци Цијевни припремио је Одбор за спровођење на свом 56. засједању у мају 2023. године. Након издавања тих налаза и препорука, Одбор није примио никакве додатне поднеске, притужбе нити дописе од Црне Горе у вези са овим питањем“, НАВОДИ СЕ У ОДГОВОРУ.
А за Ника, повратак из Америке значи само једно: борба до краја за своју ријеку, од које и са којом породица вијековима живи.
„Ићи ћу до краја. Штитићу своју земљу, чак и ако ме то буде коштало живота“, закључио је Нико.
Извор: РТЦГ
