Пише: Милош Миљковић
Аљбин Курти, челник приштинске власти и лидер Самоопредељења, прославио је синоћ у Приштини са својим присталицама победу на изборима. Ма колико пред камерама покушавао да делује задовољно, бројке после 88 одсто пребројаних гласова не дају му много разлога за оптимизам.
Имајући у виду да је Курти пре четири године освојио 51 одсто гласова, као једини косовски политичар коме је то пошло за руком још од 1999. године, те да је за свој покрет на минулим изборима као циљ зацртао освајање 500.000 гласова, кроз постоизборну математику оваква победа могла би да значи да ће морати да се исели из кабинета у високој стакленој згради у центру Приштине.
Курти је за четири године владавине изгубио десет процената гласова, што га доводи у позицију да мора да уђе у коалицију, али се поставља питање са ким – да ли је могуће да то буду они које је синоћ, у говору после објављивања прелиминарних резултата, назвао стоком, марвом, чудовиштима? Зато врло лако у блиској будућности може да се испостави да је ватромет који је синоћ севао на небу изнад Скендербеговог трга у Приштини узалуд потрошен. Политичка потентност Аљбина Куртија и његовог тврдо нациналног Самоопредељења тешко ће се вратити на ниво из 2021. године, када је доживела свој пик.
Према до сада пребројаним листићима, Демократска партија Косова има 22 одсто, Демократски савез Косова 17 процената, а Алијанса за будућност Косова нешто више од седам посто освојених гласова. Ту су и гласови мањина, са загарантованим местима у косовској скупштини. Када се све сабере, Куртијевих 41 одсто резултат је са којим фунционери Самоопредељења тешко да могу да буду задовољни. Напротив.
Аљбин Курти је на власт, у првом наврату 2020. а потом убедљиво 2021. године дошао оштром националистичком реториком уз истицање антагонизма према Београду и инсистирање пре свега на албанском, а не косовском идентитету. На начин на који се понашао у предизборној кампањи, наставио је да се опходи и када је засео у премијерску фотељу.
Његов снажан притисак на српску заједницу на Косову како би тамошње Србе приморао да се повинују његовој власти и институцијама у Приштини, кроз укидање таблица, забрану динара, затварање пошта, банки, заузимање општинских зграда и уопште институција које имају икакве везе са Београдом, наилазиле су на негодовање чак и код званичника земаља које недвосмислено подржавају косовску независност.
Популизам без покрића дошао на наплату
Пад подршке Куртију и Самоопредељењу логична је ствар, јер у једном моменту популизам и етнонационализам који је годинама сервиран његовим бирачима на Косову, све слабије одзванја у ушима, зато што га гуше неиспуњена обећања која се тичу стварних животних питања.
Поправљање животног стандарда, борба против корупције, велика улагања у здравство и образовање – то су неиспуњена обећања које је Курти давао грађанима, због чега му је 60.000 гласача окренуло леђа. Међу њима, значајан проценат је оних који су свој глас дали странци којој су раније поклањали поверење – Демократском савезу Косова.
Подсећања ради, уочи избора 2021. године тај гласачки корпус на страну Самоопредељења превела је председница Косова Вјоса Османи, која је као тадашња функционерка ДСК подржала Куртија. Међутим, Курти је успео и са њом да се завади. Још један од фактора који ваља поменути, а који није ишао на руку Самоопредељењу је мања излазност – у односу на претходне изборе, на Косову је гласало шест одсто мање бирача.
Током своје владавине, Курти није много марио за међународну заједницу. Штавише, као косовски премијер није желео да поштује споразум са Србијом из 2013. године потписан под покровитељством Европске уније, што ће рећи да за формирање Заједнице српских општина није желео ни да чује.
Успео је да обесмисли преговоре у Бриселу у којима готово да нема значајног напретка чак ни на нивоу техничких делегација. Иако је Европска унија чак обуставила део финансијске помоћи Косову, а у мају прошле године, изостанком захтева Косова за пријем у Савет Европе са дневног реда послата јасна порука Приштини, Курти није одустајао од свог политичког курса. Не сме се сметнути с ума ни повратак Доналда Трампа у Белу кућу и отворене критике на рачун Куртија од стране једног од његових блиских сарадника Ричарда Гренела, који је поручио да је лидер Самоопредељења у заблуди и да односи Приштине и САД никада нису били на нижем нивоу.
Курти законом „погурао“ Српску листу
Северно од Ибра, представници Српске листе прославили су освајање свих десет мандата, којима ће, уколико се резултати потврде, попунити десет загарантованих места у косовском парламенту. На изборима је учествовало шест листа са представницима Срба, али се победа Српске листе није много доводила у питање, узевши у обзир да је она имала отворену подршку Београда. Српски посланици враћају се у скупштину након што нису желели да учествују у њеном раду, што је будућој констелацији ствари важно за српску заједницу и са аспекта бране евентуалној промени косовског устава или неких од кључних закона који би Србе могли да доведу у још лошији положај.
Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента за поглавље 35, каже за НИН да је Аљбин Курти сам себи поставио лествицу на 500.000 гласова, што просто није било реално, имајући у виду колико је гласача изашло на изборе. Он наводи још два разлога која су утицала на лошији резултат Куртија и Самоопредељења.
„Један разлог је визна либерализација, која је однела много гласача са Косова, јер се просто много људи иселило, а случај Бањска му није донео много гласова. Околности су биле такве да Курти не може да има 50 посто подршке колико је имао раније – четрдесет два посто је максимум који он може да оствари. Шта је проблем са Куртијем? Он нема коалициони потенцијал да може да формира владу са другим актерима. Мада у политици никад не треба рећи „никад“, биће веома тешко да узме било ког партнера од осталих странака да би могао да формира владу“, објашњава Мијачић.
Он Куртијеву победу пореди са некадашњим победама Српске радикалне странке на изборима у Србији, када СРС упркос најбољем резултату није успевала да формира власт. Када је реч о Српској листи, Мијачић указује да је она победила „због Куртија“, што је само по себи куриозитет.
„Курти је инсистирао на промени изборног закона 2023. године и тај закон је омогућио Српској листи да освоји свих десет мандата, без обзира што је освојила мање гласова него на претходним изборима. Да је остао стари изборни закон, они би освојили седам или осам мандата“, указује Мијачић.
Ђиновци: Резултати показују да ниједна политичка партија не може да влада неприкосновено
Рон Ђиновци, активиста из области цивилног сектора и аналитичар из Приштине, такође истиче да досадашњи резултати показују да ниједна политичка партија не може да влада неприкосновено.
„Политички успех у спољним пословима или питањима суверенитета није довољан; на Косову је од суштинског значаја чврст став о суверенитету, али је потребно и правилно управљање да би се обезбедила подршка вец́ине. Владајуц́у странку Самоопредељење продрмало је бирачко тело и доживели су релативан пад гласова од око пет одсто. Српска листа, која је управљала општинама са српском вец́ином, такође се суочила са значајним падом подршке, упркос томе што је задржала водец́у позицију у процентима. На косовске изборе утичу гласови дијаспоре, пошто је дијаспора и даље добро интегрисана у политички живот земље“, наводи Ђиновци за НИН.
Он додаје да би то могло да утиче на коначне резултате, а када се преведе у посланичке мандате, могло би да омогући Самоопредељењу да формира крхку владу са странкама несрпске мањине.
Сматра и да Косово треба да буде поносно на последњи изборни процес, који је протекао без инцидената, као и да су „све опозиционе странке прихватиле резултате, демонстрирајући живу и функционалну демократију, уз одговорност и способност за неометану транзицију власти када је то потребно.
Извор: НИН
