Пише: Желимир Брала
Насупрот предвиђањима у првом кругу предсједничких избора у Бразилу више гласова је освојио Болсонаро. Актуални предсједник Лула је у тешкој позицији јер је преосталих десет кандидата с десне стране бирачког спектра. Ни традиција му не иде у прилог: од редемократизације земље никада за предсједника није изабран кандидат који је у првом кругу био други.
Премда су све анкете мјесецима једногласно предвиђале два круга избора за предсједника Бразила те да ће у недјељу 4. листопада већи број гласова освојити кандидат и садашњи предсједник Луиз Инaцио Лула да Силва, а да ће главни супарник, сенатор Флaвио Болсонаро завршити на другом мјесту, то се није и остварило.
Насупрот предвиђањима, Болсонаро је освојио 47,03 посто гласова, а Лула 45,16 посто. У гласовима, око 56 милијуна бирача уписало је на електроничкој бирачкој кутији бројку 22 која означава Болсонарово име. Других приближно 54 милијуна утипкало је Лулин број 13. Разлика од само око два милијуна гласова од укупно 125 милијуна бирача који су изашли на изборе упућује на силну подијељеност бразилског бирачког тијела. На трећем је мјесту, од укупно 12 предсједничких кандидата, завршио аутор седамдесетак књига, углавном о самопомоћи, “књижевник Аугусто Цурy” (тако се службено представља), с 2,89 посто. Сви остали освојили су још мање гласова.
У складу с уставним одредбама, други ће круг бити одржан посљедње недјеље у листопаду. Предсједник републике постат ће онај тко тада освоји више гласова. Четверогодишњу дужност преузет ће 5. сијечња 2027. Истовремено су одржани избори и за Конгрес те за законодавне скупштине 27 савезних држава и Савезног дистрикта Бразилија. Бирали су се и гувернери свих 27 федералних јединица.
„Лубарда/Сао Пауло“ – Филм црногорске продукције, сниман у Бразилу, монтира се у Прагу
Избори су протекли глатко, без већих проблема. Резултати су стигли убрзо након затварања биралишта, захваљујући електроничком гласању и обради гласова. У Заступничком дому Конгреса изабрано је 513 нових заступника, гласовима претворенима у мандате пропорционалном Д’Хондтовом методом,. Они ће мандат почети конзумирати 1. вељаче идуће године. И овдје се показује да је болсонаризам у налету. Либерална странка (Партидо Либерал, ПЛ) обитељи Болсонаро има 121 заступника, чак 23 више него што их има сада. Странка радника (Партидо дос Трабалхадорес, ПТ) предсједника Луле изабрала је пет заступника више него што их има сада. Имат ће дакле 70 мандата.
Бразилски изборни систем доводи до велике шароликости странака у представничким тијелима. У новом мандату у Заступничком дому бит ће двадесет странака (сад су 22). Управо због такве распршености тежина владања и контрола законодавног процеса преноси се на Сенат. У њега су изабране двије трећине сенатора на мандат од осам година. ПТ је остао на својих девет мандата, док је ПЛ добио чак 13 мјеста више, што значи да ће одсад имати 28 сенатора од укупно њих 81. Међу њима је и бивша прва дама Мишел Болсонаро, изабрана у Савезном дистрикту с рекордним бројем гласова, премда до сада није била у политици – бирали су је очито на симболичној разини, као супругу затвореника Јаира.
У првом је кругу изабрано и 20 од 27 гувернера. Пет болсонаристичких гувернера владат ће у савезним државама Паранá, Рио Гранде до Сул, Рондôниа, Рораима и Санта Катарина. Лулином ПТ-у успјело је изабрати три гувернера на Сјевероистоку земље, регији гдје ПТ традиционално има упориште, у савезним државама Бахиа, Цеара и Пиауи. И њима почиње тећи мандат с почетком идуће године. ПЛ је до сада имао два гувернера, а ПТ четири.
Какве су Лулине перспективе да побиједи у другом кругу? Веома слабе. Свих десет осталих предсједничких кандидата долази с десне стране традиционалне политичке деснице, тако да ће за Лулу у другом кругу гласати само они традиционални десничари који се боје болсонаристичког цунамија и непредвидивих посљедица које може изазвати Болсонарова екстремна десница. Лулина је шанса, или точније речено нада, да ће успјети мотивирати бираче између оних рекордних 33,5 милијуна бирача који се у недјељу нису појавили на биралиштима, премда је излазак на изборе обавезан. Но прекршајна казна од само око пола еура и, ако се та глоба не плати, недоступност обнављања возачке дозволе или особне исказнице те забрана јављања на државне натјечаје и тендере, више служи сврси да се побољша ажурност бирачкога списка неголи да некога потакне на излазак на изборе.
Ни традиција не иде Лули у прилог. Од редемократизације земље прије 41 године, ниједан кандидат који је у првом кругу завршио на другом мјесту није у коначници побиједио и постао предсједник.
Извор: Портал Новости
