Vaseljenski patrijarh Vartolomej osvrnuo se na značaj i nasleđe Svetog i Velikog sabora Pravoslavne crkve, deset godina nakon njegovog održavanja na Kritu, u obraćanju na jubilarnoj konferenciji koja se održava u Šantiju, u Francuskoj.
Konferencija pod nazivom „Sveti i Veliki sabor Pravoslavne crkve (2016–2026): ocena i perspektive“ održava se od 5. do 8. oktobra pod pokroviteljstvom Vaseljenske patrijaršije.
Patrijarh Vartolomej opisao je Kritski sabor kao „odlučujući“ crkveni događaj za samoshvatanje i put savremenog Pravoslavlja, naglasivši da i njegovo sazivanje i njegove odluke predstavljaju „važno poglavlje u saborskom identitetu i istoriji“ Crkve i dragoceno nasleđe za buduće generacije.
On je podsetio i na dug i težak proces koji je prethodio Saboru i istakao ulogu Vaseljenske patrijaršije u njegovoj pripremi i sazivanju.
„Odlaganje bi značilo njegovo konačno otkazivanje“
Vaseljenski patrijarh osvrnuo se na odluku Antiohijske, Ruske, Bugarske i Gruzijske patrijaršije da ne učestvuju na Saboru 2016. godine, ocenivši da je njihova odluka doneta „na osnovu necrkvenih kriterijuma“ i da je izazvala „veliku žalost“.
Prema rečima patrijarha Vartolomeja, odsustvo četiri Crkve stavilo je na iskušenje funkcionisanje sabornosti, ali nije dovelo u pitanje saborski identitet Pravoslavlja.
„Nije postojao nikakav bogoslovski ili eklisiološki razlog da se Sabor ne održi“, naglasio je, dodajući da bi odlaganje „značilo njegovo konačno otkazivanje — a možda je upravo to bilo ono što su neki želeli i nastojali da postignu“.
On je takođe branio dokumenta usvojena na Kritu, opisujući ih kao dragoceno duhovno blago Pravoslavlja i savremeni izraz „živog Predanja“ Crkve.
„Sabor posle Sabora“
Patrijarh Vartolomej naglasio je da odluke Svetog i Velikog sabora ne treba da ostanu ograničene na zvanična dokumenta, već da postanu sastavni deo crkvenog života.
Podsetio je na svoje reči izgovorene poslednjeg dana Sabora 2016. godine, kada je prihvatanje i sprovođenje njegovih odluka nazvao „Saborom posle Sabora“.
Tokom protekle decenije, naveo je, saborska dokumenta prevedena su na različite jezike, organizovane su konferencije, na bogoslovskim školama uvedeni su predmeti posvećeni Saboru, a njegov rad bio je tema brojnih postdiplomskih i doktorskih istraživanja.
„Nastavićemo da radimo na daljem prihvatanju, sistematičnijoj bogoslovskoj analizi i široj pastirskoj primeni odluka Kritskog sabora“, rekao je.
„Sabornost je etos Crkve“
Jedna od središnjih tema patrijarhovog obraćanja bila je sabornost, za koju je naglasio da se ne može svesti samo na sazivanje i rad sabora.
„Sabornost je način na koji Crkva postoji i deluje; ona je njen ‘etos’“, rekao je patrijarh Vartolomej.
On je naglasio da je ostvarivanje saborskih odluka u životu naroda Božjeg i samo suštinska dimenzija saborskog života Crkve.
„Crkva je oslobodilac istorije“
Vaseljenski patrijarh upozorio je i na krajnosti sekularizacije i crkvene zatvorenosti, ističući da autentično hrišćansko svedočenje ne može proisteći iz „zatvorenog i sumornog Pravoslavlja“.
„Zatvorenost nikada tokom njenog istorijskog puta nije autentično izražavala Crkvu, niti joj je ikada koristila“, rekao je.
„Crkva Hristova je ‘čudo novoga’ u svetu; ona je ‘oslobodilac’ istorije, a ne njen ‘protivnik’“, nastavio je patrijarh. „Pravoslavlje je svetlost i samo ono što je svetlost pripada Pravoslavlju.“
Svedočenje Crkve, dodao je, mora biti „svedočenje slobode“, budući da je Hristos Oslobodilac, a Crkva mesto „življene slobode“.
Posebna pažnja mladim naraštajima
Patrijarh Vartolomej posebno je naglasio značaj mladih i njihovog aktivnog učešća u životu Crkve.
Crkva, rekao je, mladima ne nudi samo „pomoć“, nego „istinu novog bogočovečanskog života u Hristu“.
Pozivajući se na Okružnu poslanicu Kritskog sabora, pozvao je mlade pravoslavne hrišćane da sebe prepoznaju i kao nosioce i kao nastavljače vekovnog Predanja Pravoslavne crkve.
Protiv fundamentalizma i netrpeljivosti
Vaseljenski patrijarh osvrnuo se i na ulogu pravoslavnog bogoslovlja u savremenom svetu, naglasivši da dijalog sa savremenom kulturom ne znači prilagođavanje Crkve duhu vremena.
Istovremeno, rekao je, pravoslavno bogoslovlje mora „odlučno“ da se suprotstavlja fundamentalizmu, koji je Kritski sabor opisao kao „izraz bolesne religioznosti“.
Takvi stavovi, upozorio je, podstiču netrpeljivost i nasilje „u ime Boga“.
Na kraju obraćanja, patrijarh Vartolomej izrazio je uverenje u budućnost, naglasivši da će Pravoslavna crkva ostati verna Predanju apostola i Otaca, istovremeno služeći kao „služitelj mira i pomirenja“ i kao zajednica slobode i poštovanja svetinje ljudske ličnosti.
Pročitajte još: Tema autokefalnosti je jedina koju je trebalo obavezno razmatrati na Svepravoslavnom saboru
Izvor: Život crkve
