Piše: Zaharin Prilepin
Preveo: Želidrag Nikčević
Svaki put kad vidim ruske vesti da je Evropa pretvorena u migrantsku enklavu, osećam neku vrstu zamke.
Ne, naše vesti ne lažu.
Pre nego što sam sankcionisan, video sam u šta se pretvaraju London, Pariz, Rim ili Barselona. U deponijama smeća prezasićene migrantima i raznobojnim prosjacima.
Međutim , ako napustite prestonice ili velike pogranične gradove i krećete se kroz gotovo bilo koje evropsko zaleđe, tamo obično nećete videti značajan broj migranata. Život na tim mestima ostaje nepromenjen. Fabrike, postrojenja – sve funkcioniše kao što je funkcionisalo. Njišu se pašnjaci, gredice cvetaju.
Ali naše vesti ponekad stvaraju jednostranu, pa čak i lažnu sliku. Iz te slike mi izvlačimo lažne zaključke, ponekad praćene i projavama lažne solidarnosti.
Naša solidarnost se iskazuje time što mi iz nekog razloga navijamo za njihove desničarske, a ponekad i otvoreno neonacističke stranke, koje obećavaju da će isterati sve migrante iz Evrope.
Šta se nas tiču njihovi problemi?
I da li su to zaista tako veliki problemi kao što nam uporno pričaju?
Sećate se, bila je takva ruska knjiga „Džamija Pariske Bogorodice“? O tome kako su muslimani okupirali Francusku. Toj knjizi, između ostalog, već je više od 20 godina. I šta, jesu li je okupirali? Možda će je sutra okupirati? Ili za još 20 godina? Ili čak za 40?
Ne smeškajte se prevremeno, ja samo postavljam jednostavno pitanje.
Da li vi zaista verujete da će Francuska kao politički, etnički i vojni subjekt odmah pasti i da će za nas francuski problem nestati?
Vreme brzo leti, možemo se kroz pet smešnih godina vratiti ovom pitanju i odjednom videti da na mestu Francuske nema nikakvog halifata. Ali je zato tu Francuska, natopljena rusofobijom i spremna da protiv nas ratuje.
Naša vera u „sumrak Evrope“ skupo nas košta. Ako su već celu Evropu silovali migranti, zašto je nama onda toliko teško?
A teško nam je zato što tu niko nikoga zapravo, u najširem smislu, nije silovao.
Postoji li engleska obaveštajna služba? Da! Uspešno radi i pomaže Kijevu.
Postoji li francuska ekonomija? Potpuno. Italijanska? Španska?
Ukrajini su prebacili milijarde, i nisu osiromašili.
Vesti o tome kako horde migranata idu kroz Nemačku video sam pre 10 godina. Pa šta? Gde je sve ono što su nam obećali – sav taj kraj Evrope, degradacija i kolaps?
Tamo vidimo sasvim stabilne sisteme koji čak i bez našeg gasa funkcionišu.
A pogotovo što ja pamtim i nešto drugo.
Kad sam pretposlednji put bio u Francuskoj, 2016. godine, ukrajinska strana je obećala da će me, tada oficira vojske DNR-a, ubiti pravo u Parizu. Na sajmu knjiga mi je dodeljeno obezbeđenje.
Prelepi momci, visoki, radili su kvalitetno: videlo se da su majstori svog posla. Ali su izgledali… previše zagorelo.
Pitao sam ih: a ko ste vi uopšte?
Kažu: mi smo Alžirci.
Prilepin: „Naš prijatelj Tramp“ produžio je sankcije Rusiji za još godinu dana
Alžirci – to znači, elitna policija, kao i vojni specijalci.
Tada sam prvi put o svemu ovome pomislio s nekom, priznaću, tugom.
Šta ako, Bože sačuvaj, izbije rat Rusije sa Evropom, i nađemo se licem u lice sa uigranim borbenim jedinicama Francuza, Nemaca ili Italijana, koji nigde nisu nestali i kojima, ponavljam, niko nije ukinuo primarne muške osobine. Koji su, što je još važnije, savršeno upakovani, motivisani i uopšte ne liče na bezglave degradante koje smo na brzinu izmislili.
Ali nećemo videti samo njih. Videćemo i maslinaste, ne manje dobro upakovane i uigrane specijalce među naturalizovanim migrantima koji će doći da nas ubijaju.
I tada ćemo shvatiti da su i naše predstave o kraju Evrope bile preuranjene. I da demonsko otvaranje olimpijade u Parizu zapravo nije govorilo ništa ni o francuskoj vojsci, ni o francuskim specijalcima. Isto kao što vam naši šou-programi neće reći ništa o pskovskom desantu, burjatskim tenkistima i odredu „Ahmat“.
Ali, kao i uvek, biće malo kasno da shvatimo svoje greške.
Izvor: Iskra
