Краљ Јордана Абдулах II поручио је са говорнице 81. засједања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку да ће Јордан наставити досљедно да ради на изградњи праведног мира у дијеловима свијета у којима људи страдају усљед ратних сукоба, нарочито у Гази и Украјини.
Приредио: Никола Гачевић
Говорећи о улози Хашемитске Краљевине Јордан, краљ Абдулах II нагласио је да ће његова земља наставити да чува историјски и правни status quo муслиманских и хришћанских светих мјеста у Јерусалиму.
„Штитимо хришћанство, његове заједнице и насљеђе, у његовој отаџбини и историјској постојбини, истовремено промовишући истинску слику ислама насупрот гласовима мржње”, поручио је јордански краљ. Његове ријечи могу се разумјети и као осврт на дјеловање радикалних исламистичких покрета, који угрожавају хришћанско становништво у појединим земљама Блиског истока — подручја у којем хришћанске заједнице постоје још од апостолских времена, дакле вијековима прије појаве ислама.
Оштре критике због стања у Гази
Краљ Абдулах II оштро је критиковао стање у Гази, оцијенивши да су подаци о посљедицама по палестинско становништво „поражавајући”.
Навео је да је током првих 300 дана такозваног прекида ватре живот изгубило најмање 300 дјеце, истичући да су на мети напада биле чак и јорданске пољске болнице.
Абдулах II је нагласио да међународна заједница располаже средствима као што су санкције, ембарго и дипломатска изолација, која је већ примјењивала у другим случајевима.
„Политичка неактивност свијета није посљедица недостатка могућности. Назовимо је правим именом: то је избор”, рекао је, упозоривши да изостанак санкција додатно подстиче осјећај некажњивости.
Архиепископ атински Јероним ученицима: „Ако се појаве тешкоће, немојте се плашити“
Ово није вјерски рат
Јордански краљ је истакао да Газа и Западна обала представљају два фронта исте израелске стратегије, чији је циљ да онемогући стварање одрживе палестинске државе.
Подсјетио је и на Арапску мировну иницијативу из 2002. године, нагласивши да понуда 57 арапских и муслиманских држава за нормализацију односа већ више од двије деценије остаје на столу, али без одговора.
„Оно што се дешава на Западној обали није низ изолованих поступака. Ријеч је о елементима јединствене политике чији је циљ да примора цјелокупно становништво да напусти своју земљу”, нагласио је.
Краљ Абдулах II осврнуо се и на покушаје да се овај сукоб представи као вјерски рат.
„Ислам на једној страни, а јудаизам и хришћанство на другој. То није тако. Право питање гласи: да ли Палестинци, муслимани и хришћани, имају право на иста права као и сви други?”, закључио је јордански монарх.
Патријарх Теофило: Краљ Абдулах у УН потврдио посвећеност Јордана Светој земљи и хришћанима у Јерусалиму
Патријарх јерусалимски Теофило III указао је на значај говора краља Јордана Абдулаха II пред 81. засједањем Генералне скупштине Уједињених нација, посебно истичући његове ријечи о Јерусалиму, Светој земљи и заштити хришћанског присуства.
Како се наводи у званичном саопштењу Јерусалимске патријаршије, Његова Светост је истакао да је обраћање јорданског монарха упутило јасну поруку у прилог миру, правди и људском достојанству, истовремено потврђујући непромијењен став Јордана према Јерусалиму, светим мјестима и његовом народу.
Изјава патријарха Теофила III услиједила је дан након говора краља Абдулаха II пред Генералном скупштином УН, у којем је јордански монарх изложио основне ставове своје земље о ратним сукобима и хуманитарним кризама. Посебну пажњу посветио је стању у Гази и на Западној обали, као и заштити муслиманских и хришћанских светих мјеста у Јерусалиму.
У средишту његовог обраћања била је потреба за праведним и трајним миром. Краљ Абдулах II опширно је говорио о Гази, хуманитарним посљедицама сукоба и стању на Западној обали. Позвао се, између осталог, на податке УНИЦЕФ-а, према којима је у Гази током првих 300 дана од проглашења примирја погинуло најмање 300 дјеце, а указао је и на нападе на јорданске пољске болнице.
Јордански монарх је нагласио да дешавања у Гази и на Западној обали представљају два вида исте шире стварности, коју је повезао са отежавањем стварања одрживе палестинске државе. Осврнуо се и на Арапску мировну иницијативу из 2002. године, као и на учешће 57 арапских и муслиманских држава у приједлогу за нормализацију односа са Израелом у оквиру мировног рјешења.
Посебно мјесто у његовом говору заузела је вјерска димензија сукоба. Краљ Абдулах II одбацио је настојања да се израелско-палестински сукоб представи као „вјерски рат”, нагласивши да се питање, како га је он поставио, односи на права свих Палестинаца — и муслимана и хришћана. Такође је истакао да међународна заједница располаже средствима као што су санкције, ембарго и дипломатске мјере, оцјењујући да међународна неактивност није посљедица недостатка могућности за дјеловање.
Говорећи о Јерусалиму, краљ Абдулах II поновио је опредијељеност Јордана да очува хашемитско старатељство, као и историјски и правни status quo муслиманских и хришћанских светих мјеста. Нагласио је да ће Јордан наставити да штити хришћанство, његове заједнице и насљеђе у његовој историјској постојбини, истовремено радећи на успостављању мира, пружању подршке палестинском народу и спровођењу хуманитарних активности.
Управо је тај дио говора посебно истакао патријарх Теофило III, нагласивши да је значај јорданског става непосредно повезан са хашемитским старатељством над муслиманским и хришћанским светим мјестима у Јерусалиму. Према његовим ријечима, ријеч је о историјској, вјерској и националној одговорности која доприноси очувању идентитета Светог града, његовог вјерског и историјског карактера, као и насљеђа које заједнички обликују хришћанска и муслиманска света мјеста.
Предстојатељ Сионске цркве навео је и да Јерусалимска патријаршија стоји уз краља Абдулаха II у његовим ставовима о Јерусалиму и Светој земљи, као и у одбрани права хришћана и муслимана. Посебно је нагласио потребу очувања хришћанског присуства у Јерусалиму, које је назвао нераскидивим дијелом историје, идентитета, те вјерске и културне поруке Светог града.
Патријарх јерусалимски Теофило III истакао је да је заштита хришћанског присуства нераскидиво повезана са заштитом самог Јерусалима. Указао је и на значај подршке становницима града, очувања светих мјеста и његовог особеног идентитета.
Осврћући се на говор јорданског монарха у Уједињеним нацијама, Његова Светост је оцијенио да је он био заснован на начелима међународног права и усмјерен против примјене двоструких аршина. Говор је, како је навео, указао на потребу за одговорним ставовима који ће штитити Свету земљу и њене становнике и отварати простор за мир, дијалог и суживот припадника различитих вјероисповијести.
Патријарх Теофило III је, на крају, став Јордана према Јерусалиму оцијенио као наставак вишевјековне хашемитске традиције заштите светих мјеста и унапређивања вјерске слоге.
Како је нагласио, јерусалимске Цркве у таквом ставу виде важан ослонац за становнике Светог града, а у краљу Абдулаху II препознају постојаног заштитника Јерусалима, његових становника и светих мјеста. Циљ таквог дјеловања јесте очување вишевјерског и васељенског карактера града, као и историјског присуства хришћана.
Извор: ORTHODOXIANEWSAGENCY.GR
